Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

je u jišuvu ı u židovskom narodu uopće prodrlo shvatanje protivnika legije, poimence A. D. Gordona.

Gordon je moj miljenik, i u mojoj sobi visi njegova slika do slike Dostojevskoga i Tolstoja, ali shvatanje njegovo u tom pitanju bilo je pogrešno (»Der Kriegswahn«, ciklus članaka u knjizi »Erlosung durch Arbett«). Takvo poimanje ispravno je samo u normalnim prilikama, ı svakako ostaje ideal svih nas koji u cionizmu ne vidimo samo popokret. Za rata ovakvo je shvatanje opasno. Jer Gordon nije shvatio značenje svetskog rata za cionizam. »Što se nas upravo tiče cvropski rat?« pita se

litičkonacionalni vreme

on, ı odgovor koji daje na to pitanje, istina, lep je, ali skroz pogrešan. Bilo bi pogubno za Jišuv ı za cionistički pokret uopće, da je njegovo shvatanje zavladalo židovskim javnim mišljenjem. Jedino Židovi (t. j. cionisti) bili su pacifisti u vreme gde se celi svet klao. Ne varajmo se, svet me bi shvatio pacifizam tih ljudi. Žabotinski ima pravo: što bi odgovorili oni ljudi, kad bi ih se posle zapitalo: Gde ste bili dok smo mi prolevali svoju krv? Gde ste bili? Zašto nije niko od vas digao glas ı tražio: i mi hoćemo da lijemo svoju krv, mi kao Židovi, za našu Palestinu.«

I onda još nešto što Je važnije: u ono vreme, usred grmljavine topova, ne bi se ni čule reči pacifista. Svet nije imao razumeva–nja ni za što drugo što je bilo van ratne psihoze. Morale su se pronaći metode koje bi narodima sveta u ono vreme bile pristupačnije. I zato je Žabotinski zdravim razumom pogodio ono pravo kada je prvi spoznao: »Ordo sam da osim ideje o Legsiji nema mi Jednog sredstva hojim bi se cionizam stavio u miz onih problema za hoje je svet u ono vreme mogao da ima iteresa.«

Legija je za cionističku propagandu imala veće značenje nego ne znam koliko brošura i novinskih članaka. Legija je, zaista, bila ona »propaganda delom« na koju su mislili zasnivači te vrste propagande, Nečajev i Brousse.

Legija je bila, u stvari, jedina manifestacija cionističke misli, koja je u ono vreme mogla zanimati svet. »U čemu se životno ispoljio cionistički pokret u onim ratnim danima? Bio je sakatih krila, paraliziran, po čitavom sc svome biću nalazio izvan žarišta za-

raćenoga sveta ı njegovih ratnih događaja. Samo je jedna jedina manifestacija cionistićke volje mogla da proširi granice toga ratnog horizonta, da dokaže kako cionizam Živi I u ratu ı kako je pripravan na žrtve. To je bio pokret Legije.« Doda li se tomu još nepobitna istina: »Pojedincima se ne daje Balfurova deklaracija, ona se daje pokretu«, — onda možemo potpuno oceniti značenje Židovske legije u svetskom ratu za cionistički pokret.

Možda sam se previše dao u diskusiju o Legiji i njenu značenju za. cionizam, — ali se zaista ne može pisati o Žabotinskijevoj knjizi bez diskusije o tom predmetu.

Knjiga je pisana vanredno živo i tempcramentno. Žabotinski je opet pokazao da je interesantne ličnosti, koje poznajemo bilo u vezi s cionizmom bilo inače po svetskom

majstor žurnalistike. Različne ratu, prolaze zorno prikazane pored naših očiju. Duhoviti sarkazam, kojim napada svoje protivnike, brzo se izmenjuje zdravim humorom koji provcjava celu knjigu, pa ı tamo gde mirno i trezno prikazuje »činjenice«. Od prve do poslednje stranice ostaje Žabotinski temperamentan ko retkokoji novinar ili vođa partije. Knjizi je dodano nekoliko portreta koji je čine još intcresantnijom (Trumpeldor, Rutenberg, Patterson, komandant „Legije, moćni Wickham Stead, onda urednik »Timesa«, sada izdavač »Rewiew of review«, Leopold Amery, pukovnik Margolin, sim Žabolinski koji je služio u Legiji kao potporučnik i konačno major James de Rothshild): Ove memoare Vladimira. Žabotinskoga vredi čitati, 1 nikako ih ne može obići onaj ko želi da upozna historiju i razvitak cionističkog pokreta za vreme rata 1 posle njega. Žabotinski je tim svojim delom, kako kaže za vojna pitanja u »Neues Wiener Journal«, pukovnik Emil Seliger, ispunio prazninu koju je morao da oseti svaki objektivni historik pri svojim studijama. stručnjak

Ruma Josip Heršković

MLADENAČKI ROMAN IZ SEFARDSKOG SVIJETA

Uriel de Medđonca: Le Hćrem. Editions Ere= lii, 127 Avenue de Versailles, Paris I16u 12 irancs

Herem je izopćenje kojim je sinagoga kažnjavala u pređašnja vremena heretike. He-

rema je nestalo, ali društvo ga i danas još