Istočnik

Стр. 138

источник

„Но сад немаш више узрока да тајиш, знаш и сам да си своје примио и да ти нико не може повећати казне. Кажи ми дакле истину: Јеси ли био крив?" —Осу|јеник га погледа, диже три прста и рече: „Тако ми Вог помогао невино страдам!" Они, који су били близу, кажу и да се заплакао, и судија је био очигледно збуњен. — Но тај се човјек, вели он на даље, хвалио не само том кра|јОм, него и са 50 других, те кад га питах: „А што му нијеси казао истину, кад се толико пече?" —• он одговори: „Е па баш за то, што се пече. Ви'ш ти њега, дошао он мени да похвата крајеве." Сама пак природа овог питања упућујс нас да изворе за њ потражимо у самоме човјеку и у околини његовој. Сваки производ друштвенога рада код човјека има свој заметак у њему самоме или отуда, што га је у природи наслиједио или пак отуда, што га је у друштву, у коме живи, стекао, И непризнање злочина је производ душевне радње човјечје, те и његови прави узроци морају лежати с једне стране у његовој природи, а с друге у његовој околици, у којој живи. Узроци ти, дакле јесу, урођени или стечени, једни су у природи, а једни у васпитању. У урођене узроке за ово долазе: склопост, инстинкш и стид , а у стечене: васиитање и навика. — Оно, до душе, сви људи имају те особине код себе, али нијесу код свију све и у једнаком степену развијене. 1. Да урођеност у опште код људи игра велику улогу, о томе нема сумње; рађа се са човјеком, предаје се с кољена на кољено и због многих својих узрока код једних бива у једном правцу јача, а код других слабија и обратно. У претпрошлом вијеку наука се много бавила о природном наелијеђу у опште и обогатила се врло многим и важним проналасцима. Наука, која се о овоме бави, стоји у свези са философијом и за нас је врло важна; јер нам пружа кључ, да помоћу њега отворимо врата оних великих философских проблема, које нам некад изгледаше несхватљиве, а данас казују нам, којим начином Премудрост Божја пружи људима савршенство над осталим створовима земаљским. Да Је уро^еност важна, знали су људи још из најстаријих времена; јер знамо, да с_у вазда при бирању домаћих животиња за приплод узимали вајљепше, најјаче и најздравије. Чувени њемачки философ Бурдах вели: „Заиста поријекло више има на нас утицаја, него п једна сила с поља", наводећи, да се и душевне особине човјека нашљеђују онако исто, као и тјелесне. И збиља, кад радо признајемо, да се може родити пјесник, слнкар, фнлософ и т. д., зашто се онда не