Istočnik

Бр. 9

ИСТОЧНИК

Стр. 137

супрузи најчешће остају без дтеце, и цијељ брака остаје не остварена. Но да се вратимо, гдје смо ријеч прекинули. Против бракова међу особама раздичнога доба устаје и медецинска статистика, ко)а са цифрама доказује шкодљивост мијешања старе крви са младом. Међу околностима, које могу постајати прн склапању брачне везе, показују се још и друге: неко на ир. нада се да помоћу брака добије извјесни положај у друштву. неко опет мисли да се браком избави од различних својих неприлика и т. д. Но све те околнести нијесу чисте нити моралне, и о њима не треба опширније ни говорити. — Поред тога може се још деспти несравњено велика разлика у степену душевнога развитка и образовања. До чега пак то може довести, сасвим је јасно. А ме^у тим такове и сличне појаве потпуно су могуће тамо, гдје сав интерес брака дежи једино у случајним, спољашњим моментима... У осталом, довољно је о свему томе! (НаставиЉе се.)

Зашто злочинци ие нризнају своје злочине? Расправља: Ј. Гргуревпћ, свештеник казнионе. Као свештеника осу^еничког, врло ме је занимала појава при вршењу моје службе, да огромна већина осуЈјеника не признају злочина, због којих су осуђени, и то ме је принудило, да о томе питању мало дубље промислим. Чувени итали]'ански лијечник Ломброзо, држећи ваљда, да злочинци не признају своја недјела прије осуде из страха према казни, вели, да злочинци, који се осуде и отправе у казнионицу на издржање казне, пред свештеником и лијечником не- крију свој злочин, јер, вели, немају за то узрока. Али ја у току моје досадашње свештеничке службе у казнионици, не могох се до сада о томе увјерити, него би ушљед мога досадашњега нскуства, могао прије тврдити, да они, који пред судом не признају, не ће ни у казнионици свог злочина признати. Истина да има овдје и изузетака, али ти су врло ријетки. ,У току мога службовања у казниони од скоро 3 годнне, ја сам наишао на један једини случај, да је осуђеник у казнионици признао, док је пред судом свој злочин тврдокорно тајио. Да су злочинци пак тврдокорни у непризнавању свог недјела, кад га једном пред судом од себе одбију, видјећемо и из једног примјера, кога описује г. Ј. Томић у својој књизи „О узроцима злочина". Он вели: „Прије неколико година дође неки од судија да посјети вацку казнионицу. Наишао је на једнога „познаника", кога је на годину дана прије тога осудио. Неко вријеме еабављао се с хвнм лијепо и доброћудно, те му на- пошљетку рече: