Istočnik

Бр 16.

ИСТОЧНИК

Стр. 399

учитељ, пазећи, да неби честом праксом сувише ојачао или сувише ослабио вољу. Друкчије може самосталност ослабити и малаксати. Езо у чему је тешкоћа с дјецом, која су изашла из куће са строгом дисциплином и механнчком послушношћу, јер ту не бјеше мјеста развијању и напрезању воље. И у школи не води добру система таке дисциплине, чије строго извршавање сматра се као знак доброг владања. Ток развитка може се у три ријечи означити, које уједно и његов ступањ показују: Иокушапу, — учинио сам. — идем даље. Први је ступањ — треба хтјетл. Тешкоћа изазнва напрезање воље; осјећај тешкоће је непријатан и треба га свлддати. Дисцишшна побуђује ученика да напрегне вољу, како би постигао сврху за којом тежи. Награда у првом реду биће му успјех, у другом лакше даљње напредовлње — ученик Дакле напредује — а на пошљетку круна свега тога биће значајнп преображај у карактеру ученичком. У смислу физиолошком мијења се сав његов нервни систем — из ненормалног у нормално и ностојано. У већ зрелих људи видимо често неспретност кретања у друштву, грубост у ријечима и манприма, знаке егојизма- То долази већим дијелом не толико од урођених природних својетава, колико од неваспитања. Ево у чему на тај важни предмет морају добро пазити учитељи лијепих обичаја. Они морају из раније мотрити знаке грубости и егојизма, те устављајући се на њима, користити се^свима случајевима, у којима се ученик навикава држати се. Мала дјеца не треба да се грубо деру и задиркују, за столом треба ца сједе мирно и у реду.и ?оме слично. Када поодрасту, потребно је, да би се у њима развио појам о опћим интересима, говорити им о правима и дужностима цијеле школе. За то је згодан већ у многим школама постојећи обичај, наиме да се ђаци сами брину о потребама цијелог разреда, у противном случају да су одговорни; да пазе на ред у разреду, на намјешта} и друге школске ствари. Тој сврси и служи установа пазитеља, манитара и цензора. Треба помислити да ће сваки од ученика некад у свом мјесту грађанином постати, те ће се иматп старати о стварима опћинским, и ту школа треба да га научи, да у тако важннм пословима не сматра у првом реду свој лични интерес и самољубље; да га научи, да се права слобода не састоји у својевољности, већ да би се могли сви слободом користити, потребно је, да се сви строго држе правила о томе, шта треба, а шта се не може чинити, и чега се је потребно уздржавати. (Свршиће се.)

Кратак преглед црквено-школског и просвјетног ткивота. У овоземној цркви. Архијерејска литургија у Рељеву. Дана 22. т. мј. богослужило је Његово Високопреосвештенство АЕ и Митрополит госп. Николај св. архијерејску литургију у храму пренесенија моштију св Оца Нпколаја у Рељеву, уз асистенцију преч. г. консисторијалног еавјетника јереја Димитрија Јанковића, те професора богоелов. училишта преч. гг. еинђела Илариона РадониДа и јереја Саве ЛетковиЛа, и два ђакона гг. Петра Лали%а и Милана СтефановиЛа. Том приликом рукоположен је