Istočnik

Бр. 7.

ИСТОЧНИК

Стр. 111

Ч и т ул а,

*(" Коста Ноповнћ, парох из Милошевца преселио се у вјечност 11. марта о. г. након дугог боловања и 12. и. мј. сахрањен је у истом мјесту уз учешће околних свештеника и многобројних парохијана његових. Покојник се родио у Милошевцу 1851. г. од оца Јована, који је такођер био свештеник милошевачки и — матере Руже. Основну школу свршио је у Милошевцу по том неко вријеме учио је у Биограду, а иза тога — нагнан силом прилика онога времена — усавршавао се и припремао за свештенички чин уз оца а кашње уз старијег брата свога Марка, такођер свештеника милошевачког, који због болести и старости, данас зкиви у мировини као парох црквински. Рукоположен је 8. и 14. септембра 1874. од блаженопок. митрополита зворничко-тузланског Дионисија Илијевића и придијељен је брату Марку као помоћник. Пошто су и о. Марко и пок. о. Коста били скромни и с малим задовољни провели су све године у братској љубави и слози, па су — док им дјеца нијесу прирасла и у једној кући до недавно живили, братски дијелећи скромни приход с осредње парохије милошевачке и маленог, до скора кметовског селишта свога. У данашњем времену себичности и саможивости, гдје отац и син кад су свештеници на једној парохији саблажњавају се један о другог, — мило нам је истакнути пажњу ове двојице у Христу и по крви браће свештеника. Покојни о. Коста био је благе, тихе свештеничке нарави; приступачан и ваљан помагач сваког доброг, корисног и ерпског напретка народног; искрени пријатељ просвјете народне и српске школе, коју је са својим необично пожртвованим и вриједним парохијанима потпомагао тако, да је с те добре стране Милошевац на далеко чувен; а вада све волио је цркву, па је — премда још изодавна болежљив — особито се залагао и трудио око прављења красне цркве милошевачке, која је 1906. г. освећена. Како није био похлепан за добити, а с братом до скора у једној кући и на једној парохији живећи, и ако је био у свему умјерен и штедљив, — оставио је иза себе у врло сиромашном стању, уцвијељену попадију са седмеро већином неопскрбљене дјеце. Због тих слабих материјалних околности уписао се у удовички фонд само са 400 К годишње мировине. Нека је мир пепелу и вјечни покој блаженопокојном брату нашем о. Кости Поповићу а његовој уцвијељеној породици нека Бог даде своје небесне утјехе! Вјечна му памјат! П. Е. Ј.