Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

лети иечено јагње, а зими —• прасе, сеи тога iiypKa, гуска, кокош или пловка. Уз то је ишла још и цицвцра и гибаница. У посне дане риба (то јест кад се једе, јер се ни она свагда уз пост не једе) и иасуљ зачињен зејтином. Огменим и драгим roстима указивала се част тиме, што им је допуштано или нуђено да сами својом руком изберу и убију живину, која им се допадне. 1 ) 0 Божићу се пекла аеченица, обично читаво крме (прасе или назпме, а код газдз, где има много чељади, и назимац од две године) а може бити и овца, код сиротиње и ћуран. 2 ) Говеђе се месо слабо јело. По селима би се говече, кад онеспособи за рад, клало и месо би се изудило за пастрму. Клати телад сматрало се за грех. 3 ) Свињско месо и сланнна јели су се само преко зиме и то конзервирани. Ради масти,.меса и сланине свака је кућа клала с јесени по једну или по неколико свиња. У варошима се сиротиња хранила као и по селима. И имућни су људи, обкчних дана, били скромни у јелу; само су о празницима правили раскошне оброке са врло различитим, мешовитим, источњачким и нашнм, јеловником (кисела чорба, ђувеч, сарма, подварак, ћевап, печење, ћуфте, папазјанија, папрн-

Кнеза Стојана пз Зеока убпо је Турчпн у његовој кућп гађајућп тобож петла (Прота Матпја, Ме*моарп, 68); Лааар Гајпћ пз Субјела Нах. Ужпчке бпо је у гостпма код. свога прпјатеља Ивана. Иван му да пушку и понудн да убије кокош, но он место кокошн убпје једну жену (Држ. Арх, К. К., Нар. Суд 30 јула 1826).

-) Вук С. Караџић, Срп. Рјечнпк под печеница.

s ) Гласнпк Српског Географског Друштва 111 (1914), стр. 73.

ИЗ СРБИЈЕ КНЕЗА ЛШЛОША