Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

каш, гибаница, сутлијаш, баклава, татлнја и тако даље). Трпеза Кнез Милоша и његове браће била је и обичних дана доста обилата и разнолика. 1 ) Богатији људи и чиновници имали су увек овчег меса на касапницама. Говеђег и свињског меса имали су само с времена на време. Теле Кину су Београђанн .морали набављатм у Земуну, јер се у Србији телад није клала. Преко зиме јело се конзервирано месо и сланина, а у посне дане конзервирана рпба.-) И по селима и по варошима било је много воћа, те се јело и свеже и осушено или иначе конзервирано.:;) Европска су јела још у читавој земљи била непозната. 4 ) У познатој Стеријиној комедији „Београд некад и сад“ овакав се разговор води између једне старинске жене и њене европеизиране унуке: „Шта

М. Ђ. Мплићевпћ, Кнез Мнлош у прпчама, Нова збирна. Београд 1900, стр. 22—23; Ђ. Магарашевић, Путовање по Србији у 1827 годпни. Паичево, стр. 12.

-) 21 новембра 1830 шаље Сима Милосављевић, Паштр.чац, пз Пожаревца у Крагујевац „један чабар затопљеног куваног меса и један чабар сланине“. (Држ. Арх., К. К., Нах. Крагујевачка 1830). 13 јуна 1824 шаље пз Пореча Вуле Григоријевпћ Кнезу Милошу „у две фучпје рибе" за Петров Пост. 15 децембра 1825 шаље му кечиге „у једној фучији“ (Држ. Арх., К. К. Нах. Пожаревачка 1824 и 1826), 2 новембра 1831 шаље му Стефан Јефтић из Пожаревца „100 ока моруне, 190 јесетре и у фучнји 20 ока ајвара, 4 сува батока“ IДрж. Арх,, К. К., Нах. Пожаревачка 1831).

3 ) Вук С. Караџић, Даница аа 1827, 104. 23 октобра 1822 јавља Јован Обреновић Кнезу Милошу како „Крун* (жена Јованова) од њезинога рукоделија једну чашу сладкога Вами пошиље...“ (Држ. Арх., К. К,, Јован Обремовић 1822)»

•*) Сретен Л. П., 230,

49

ХРАНА

МЗ СРБИЈЕ ННЕЗА МИЛОША