Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

вала медом. Сем уз јело ракија се пила и иначе, н то у великој количини, те је представљала једно велико народно зло. Шљиваци су се били толико намножили да је ракија била врло јефтина; обично није коштала више од 5 пара ока. При оваквој је•фтиноћи пила се готово као вода. Због тога се не само није извозила из земље, већ се, кад шљиве не роде, увозила из Угарске. 1 ) Осим шљивовице пекло се и нешто јабуковане (ракија од јабука) и комадаре {ракија од хлеба). И ако је свет био навикао на ракију, јер су је пила чак и деца на сиси, опет је пијанство било узело тако великих размера, да су не само Кнез Милош, већ и сви разуЈлни људи, без обзира на то јесу ли се у другим гледиштима слагали или размимоилазили, сви били сагласни у томе да се нађе начина да се злоупотреба и претераност у mКу пресеку. 2 ) У много мањој мери него ракија пило се вино, јер се винова лоза мало садила, а страно се вкно мало увозило, и то само кад година омане. Због тога што га је мало било, вино је било скупо, те се пило само о гозбама, и то код богатијих људи. 3 )’ Мма помена да су тадашња велика господа, у важним приликама, пила и скупоцена вина. Из писама ■Кнеза Милоша види се да ]е поручивао токајско и мускатско вино/) Tla свадби кћери Јеврема Обрено-

V Споменик 17, стр. 34.

'■*) Куниберт, 4KG; Е. Lindenmayer, 3..

•’) Вук С. Караџић, Даница за 1827, 104.

■*) М. Гавриловкћ, 11, 704.

51

ХРАНА