Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

■но се местимично, чак и у истој области, врло разликовала. Још npe педесет година женска се ношша •по селима у Округу Београдском битно разликовала лрема пореклу становништва. 1 ) Исти је случај, само још у већој мери, био у читавој Србији у доба Кнеза Милоша. Због великих разлика у женској ношњи Вук Караџић се извињава што о њој зз сад не може ништа ни казати. 2 ) Опис женске сеоске ношње у Србији, што нам ra je оставио Пнрх. :; ) ни из далека не одговара општем •стању ствари. Најбоље, и ако не и најпотнуније, нити за целу Србију, описе женске сеоске ношњедаонам је Ј. Вујић. Један је из околине манастира Горњака, а други из села Буковице у Округу ПодринскомДОнн се битно разликују. У Гсрњаку су девојке носиле: исплетену косу, накићену цвећем, парама и простим бисером и са курјуком спуштеним на ниже до близу колена, који се завршава ситним новцем кли прапорцима, који при ходу звече. Имућније су нмале на глави црвену каау, искићену ситнии дукатима и простим бисером. Жене су носиле на глави изнад витица обавијен и доле до курјука затегнут иеиишр извезен цовеним памуком, вуницом и нешто црвеном свилом и нашаран цвећем, парама и ситним дукатима, Изнад чела су имале „нешто узвишено“ у облику полукруне. Све остало имале су и жене и девојке подједнако: сиромашније су имале на врату „ђердан с простим гранатом", имућније на гајтану нанизане „талире, цванцике и марјаше“, а богате и

’) М. Ђ. Милићеввћ, Кнеж. Србија, стр. 117.

-j Вук C. Караџић Даница за 1827, стр. 105.

' ! . Пирх, 38—30.

57

НОШЊА