Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

по неколико дуката. За тим су имале кошуљу са широким рукавима, дугачку до чланака, „која је с црним и по нешто црвеним памуком, а код сирота с рудицом и ђинђујама, свуда по рукави и по целом скоро стану извезена и искићена 1 '; за тим црвени, шарени, појас, „за удивленије ишарану с различитима бојама кецељу“, лепо ишаране чараае и оаапке, који су се утезали око ногу кајишима. Најзад су имале бели зубун од сукна, дугачак до колена нли чак до земље. ишаран и искићен свуда по ивицама и по леђнма црним и црвеним рудицом, шкољкама, парама и ђинђујама. 1 ) У Буковици су женске капе „подобне маџарским седлама“, само „што на коњима стоји напред, то на њиховнм главама стоји остраг“. Окићене су „горе свуда с новци, сирјеч малим парама“, а на предњој је страни „један мали венчић с парама, приљубљен к капи, тако да када жена иде, а оне паре све се љуљају и звече“. На предњој је страни капа „доста раширена, пак свуда у наоколо с великим ресама опшивена, које низ бикуље доле висе“. И ове су ресе „с парама накићене да кад жена иде и оне паре с ресама љуљају се и звече“. Друге опет носе ■ „горе на глави, више бикуља, једну капу, округлу како год бундеву“, из које „види се како какво цвеће, а из овога цвећа, више горе, виде се пронзннкла пера паунова“. И ова је капа „свуда с парама искићена, да када иду, а паре, то јест новци, звече“. Остали делови одела слични су оделу нахија „Ужичке, Крагујевачке и тако даље“, то јест „носе ђердан, дугачку, извезену са шнроки рукави кошуљу.

‘) ј. Вујић, I, стр: 106—10Т. Впди п Вук С. Караџпћ, Срп. Рјечник под зубун.

58

ПЗ СРБIЦЕ КНЕЗА ЛIПЛOША