Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

шарен појас, једну или две доле с ресама шаренекецеље, шарено извезене чарапе, опанке с кајиши и; проче“.’) Целокупно женско сеоско одело, сем опанака. и неких украса на глави, и сав вез израђивало је. само женскиње.“-) Деца су се по селима све до десет и више : година врло рђаво одевала. Мушка су на глави носила што и људи, или су цросго ишлагологлава, а на горњем делу тела имала су тек понеки део људскеодеће. Женска су деца ишла гологлава, или су имала на глави фес, а на горњем делу тела понешто од женског одела. И мушка и женска деца, од појаса на ниже, имала су само кошуљу. У неким областима Турци, су наплаћивали од мушке деце арач, чим почну носити гаћа. ;; ) Лети су и једна и друга деца ишла боса, а зими су на ногама имала чарапе и опанке.: Мушко варошко одело кзгледа да је имало типа. По једноме су људи носили на глави фес илк „капу на подобије, једне диње“, која се и звала дињара или дињарлија. То ве по свој прилици бити к> капа читакиња, какву је носио Лазар Мутап.Ц Шал око главе био је врхунац елеганције и означавао је известан степен слободе, јер су Турци нерадо гледали ношење чалме. 5 ) До тела су носили до земље-

OJ. Вујић, 11, 80, Некм делови женскога одела мзгубили су се нешто пре доба Кнеза Мплоша (Види; Вук С. Караџић, Срп. Рјечник код шараош.)

2 ) Ј. Вујић, 1, 107, 11, 178; Пирх 107.

3 ) А. Fortis, Reise zu den Morlacken, 1792, 63.

4 ) J Вујић, 1, 39; Сретен Л. П., 122; М. Ћ. Милићевић р . Кнеж. Србија, 355; Поменик 894.

■') M. Гавриловпћ 11, 707. Све до хаlBBO. године, „носно је чалму око главе обавије-

НОШЊА