Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

дугачку, златом везену, кошуљу , са шпрокнм рукавима, а преко ње, до чланка дугачку, од шарене материје начињену, антерију, коју су препаснвали свнленим појасом. Преко свега тога је широк, до испод колена дугачак, са широким, али не и врло дугачким, рукавима гуњ, 1 ) или кратко ћурче. Гуњсунеки У Београду назнвалн и коаоран.-) Зимн су носили димлије или шалиаре.'■) На ногама су носили беле чарапе и црвене јеменијед) Други тип мушког варошког одела пмао језаЈедннчко с првим: капу, кошуљу, чарапе, јеменије и

ну“ чак и Димитрије Давидовнћ. а „тада пошље кућп размотану чалму, sap за знак да је са добпвеннн правнма српско време настало; нитп више чалме понесе' 1 {Дћла Димвтрнја Давпдовпћа I, Београд 1864, стр. XVII.).

') „У Србији ]е гуњ од црна сукна, или (куповинп)од крпе, које се доносп из Пазарџнка (Пирх каже да су гуњеBii били „од плаве зелене, често црвене, чоје, нарочито код кнезова," стр. 36) н нонајвише је с рукавнма н дугачак до ниже колена; а нма, особито по варошпма, и краткијех гуњева до појаса; а има, их п Сез рукава п дугачкпјех (као на примјер у Нахији Руднпчкој) п краткпјех (особито у Босни доље воред Дрине на женама п девојкама).... У Србпјн гуњ се -облачп сврх свпјех осталијех хаљпна н зато се по њему не опасује.“ (Вук С. Караџнћ, Срп. Рјечнпк под гуњ).

! ) Вук С. Караџић, Срп. Рјечнпк под копоран.

3 ) Димлијс су од плаветна платна или свнле. а кад су од чохе онда су пшлваре (Вук. С. Караџнћ, Срп. Рјечник под бимлијс). 19. авг. 1816. г. пише Јеврем Обреновић из Шапца Димитрију Георгијевићу у Београд, да му купи чохе и арча за једие шалваре, па да пх или тамо да начннити, или да му пошље да се у Шапцу израде, „будући да сам -остао без шалвара, ако бих се предчгао [бпо је у то време болестан] немам шта обући" (Држ. Арх , К. К., Јеврем Обреновић 1816)

') Ј. Вујић I, 59

60

IK! СРБНЈЕ КНЕЗА ЛШЛОША