Jakov Ignjatović : književna studija

МА ВЗВ У

ЦИА МИ У

ПИ Ири У,

у : | | |

180 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

вили једног врло познатог књижевника. Људе које је цртао он је добро познавао пре но што их је у своје романе и метнуо; он је живео у срединама које је описивао у своме великом делу. Он је пио у оним „херберзима“, где се „блаумонтагом“ скупљају кројачки радници, ишао је по »Фрајмузикама«“ где шуште сукње недељно обучених куварица, собарица, и дадиља; он је проводио године у оном лудом чергашком животу ђака, полу-ђака и бивших ђака који је са извесним уживањем описивао; он је био љубавник Бабика, Резпка, Фаника и Лизика које је онако зналачки и живо описивао. Он се увлачио у све средине и видео све слојеве, чак и оно где се обично и не иде: и лоповске састанке у ритовима, и циганске черге, и сумњиве чарде, и јавне куће, и робијашнпце Његово дело је у целој српској књижевности најбогатија збирка типова и најбоље огледало веома, разноликих и многобројних средина. До Борисава Станковића нико се није ниже спуштао на степеницама друштвене јерархпје, али ни до данас нико није био обилнији и разностранији и пунији но Јаков Игњатовић.

Он је наш најбољи писац разних друштвених средина и особитих и разноликих типова који су никли из њих. То његово отворено сликање свега, и свакога, и та готовост да се живот наслика у свима својим изгледима и најнижим појавама, то је прва и главна књижевна врлина његова. Има средина и тренутака које је он сачувао од за-

борава прошлости, и зато пуно његовј романа имају културни и историјски значај. АОн је илустровао ону велику трагедију која сд почетком

ХТХ века одигравала у Угарској: опадање, неста-