Jakov Ignjatović : književna studija

ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ 18!

јање српске буржоазије, тако напредне у претходном веку, и тако посрнуле у новим условима живота и под ударцима индивидуалистичког поретка. Шта би се знало о тој старој и вредној буржоазији српској да Игњатовић није у првом делу Вечитог Младожење оцртао поход Совре Кирића, Јсве Кречара ни Чамче на велики вашар у Краковуг Има ли у нашој књижевности чега пунијег и супстанцијалнијег од његових причања о ђачком животу у Пешти око 1848, у роману Трпен Спасенг Трагедија пропадања српског породичног живота, на шпроко, и у црним бојама, изведена је у Патници.

Игњатовић је имао ока да види и доста вешто да оцрта извесан број занимљивих типова које је сачувао од заборава, и то у толикој мери да су већ прешли у обичан говор. „Олике те из друштва нашег јесу верне, а поједини типови тако живо и истинито описани, да су неки од њих прешли у пословицу, и прича се о њима као да су збиља, живели.“ ') Признање је у толико значајније, што долази од једнога човека који није много марио ва Игњатовића. Коме од наших поле књижевно образованијих људи нису познати Милан Наранџић, Љуба Чекмеџић, Ђока Глађеновић, Васа Решпект2 „Они су снимљени са живота, то су била лица која, су одиста живела, и отуда им и толико пластичности и изразитости, отуда дају тако јаку илузију живота. Данас, када се све уједначава и своди на монотону и сиву једноликост, када нестају и велике мане као и велике врлине, и када се нико не усу-

7) Летопис Матице Орпске, 1886, књ. 145. Оцена Павла Марковић-Адамова о Патница.