Jakov Ignjatović : književna studija

ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ 183

тек остане. Ја постанем Флекшнајдер и Флекпуцер, ал и њих је много. Болело ме је срце, ал сам морао оставити Лајтмериц. Сад ти два месеца радим, један не радим. Алја сутра опет идем у веркштот.“

После трагичне ноте, комична: у Грџен спасен онај живи опис пургерског бала у Новом Саду, где се зна забављати и где гостима одиста није дуго време, Ђока Глађеновић прича: „Скоро све сами мајстори и мајсторице, и њихове кћери, било је неколико официра, и доктор Поливка. Почели су играти „тајч“, принципал је играо са шнајдерком цехмајсторовицом, а принцишалица са арендатором свију новосадских касапница. Па то да си видио, кад је принцппал мој узео за појас танку шнајдерку, па дигне леву ногу и савије до колена, па се окрећу, кад је принципал осетио добру играчицу, а он пређе у „лендлер“, па сад левом сад десном руком обавија око играчице, а цехмајсторица се савија у струку тек што се не преломи. Цехмајстор опет увео дебелу касапиницу, он лак, она јака, дебела као наливена. Шнајдер скаче, баца, ноге, захукти се у окретању као крак сувачиног точка око осовине. Особито с леђа је добро изгледала касапиница. Кад је дошао „калуп“, то је најлепше било, принципал узме касапиницу, касапин принципалицу, цехмајстор пекарицу, цехмајсторовица свога калфу; враг неда шнајдеру мира, истрчи из кола, да буде први, појури испред принципала, ал принципал гурне шнајдера, да се овај са пекарицом преметне, принципал је преко њих прејурио, ал касапин са принципалицом преметне се преко њи. Принципал доплеја да дигне принципалицу, и извади пекарицу испод касапа, а шнај-