Jakov Ignjatović : književna studija

904 ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ, __-_____- -__ 8 ИНАРННОНОНМЋ -

ђењу' целине, у општем приказивању, било једне средине, било једнога типа.

ГЛАВА ХУЦ. Језик и правопив.

Незнање матерњег језика. — Славјано-сербски речник, германизовани галицизми, немачка фраза, рђав српски

језик. — Консервативац и у правопису.

Рођен у једној оази српској, посред чпсто мађарскога живља, одрастао међу Мађарима, Игњатовић је учио све школе на мађарском језику, и мађарски је знао готово боље но српски. Чак и када је говорио матерњим језиком, имао је извесан осетан акценат мађарски. То незнање српскога, језика јако му је сметало у његовом књижевном _раду- Један од разлога, из којих је сасвим морао напустити поезију, како сам каже, био је и тај, што никада није могао тако владати српским јеЗИКОМ као они из „Долње Земље“, Баната, Бачке, Срема и Лике. У својим Мемоарима он прича са каквим је уживањем слушао чисто српски народни језик којим су говорили Јоксим Новић — Оточанин и Патриарх Јосиф Рајачић: „Особито је такав разговор био не само занпмљив но и поучан за ме, који сам моју постојбину, Сент-Андреју, у својој деветој години оставио, а већ и онде „сеоски“ говор беше подлегао „варошком“. Бачен далеко у свет, тако сам полиглотски српски говорио, да сам се једио сам на себе. Ако сам у животу мом икада осетио зависти према коме, то би могло бити је-