Jakov Ignjatović : književna studija

ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ 905

дино да сам позавадио обојицу, кад су онако чистим народњим језиком говорили,“ ')

У првим својим радовима, где је подражавао народним песмама, п које је поправљао уредник Сербског Народног Листа Теодор Павловић, провлачила се по која славјано-сербска реч, као: 60жество, жерлва, воздух, нечестив, подножије, зрити, итд. Радови који су излазили у Даници одликују се бољим језиком, али њих је поправљао уредник листа, Г. Ђорђе Поповић. Игњатовић је осећао колико му језик не ваља и колико му може помоћи подражавање народне поезије. Он је у томе ишао толико далеко, да је око шездесетих година своје историјске приповетке писао јужним наречјем, и ту се каткада омакло и „вјечера“, као п Љубомиру Ненадовићу, у осталом.

Речник којим се служио као уредник Србског Летописа кипти архаизмима и русизмима, као: невозможно, мечтателно, охота, чрезвичајни, пагубно, изјатије, човечески. Доцније се извињавао, да му је јевик поправљао, или боље рећи кварпо „Суббота« Младеновић, кроз чије су руке сви рукописи морали проћи. „Доказ је томе песма, причао је Игњатовић доцније, коју сам Сими Милутиновићу као дериште поднео, и којс је много чистија него тај програм.“

Алп и доцније, када више није било Суботе Младеновића, да се на његова леђа греси натоваре, језик Игњатовићев остајао је тако „полиглотски“, тако искварен и измешан, да је Г. Момчило Иванић, приређујући ново издање Милана Наранџића, морао коментарисати, додавати велики број објашњења

1) Бршљан, 1885, бр. 5