JUS standardizacija

78

STANDARDIZACIJA

,

Naža:ost metode označavanja nisu svuda isle. U mekim državama iupotrebljavaju se Memijski međunarodni simbo'i, u drugim su u upotrebi skraećni simboli ili zamene. Neke države maju sisteme sa brojkama ili kombinovane sisteme od s:ova i brojki. -

Uporedni pregled različitih obeležavanja slovima daje sledeću sliku: = | Hem, | Nasuprot tome primenjuju: | Elemenat i : ij | a O Franc., Italija Austrija SAD j | Aluminijum Al A A A· | Anfimon Sb R |. Berilium ~ Be Be Be Olovo Pb*) Pb j Bor B B B | Kadmium cd D | Cer Ce E | Hrom (ri Cc Cc Cc R | Gvožđe Fe” Fe jj. Kobalt Co K- e | Uglienik. Cc < Cc G i Bakar „Cu U Cu Cc | Magnezium Mgr. G i :G Mansan ___Mn iV\ M M M j Molibden : Mo D D D } Nikel Ni N N N N | Niob Nb Nb Nb ı Eoslor P [5D Pp i Sumpor o E F | Silicium Si S S [5 S Azot N Az Az "Tantal Ta Ta Ta "Titan Ti T “[y Vanadii V V |J. CAJ Volfram W W W č i Cirkcn Zr Zr Zr K Cink Zn Ž Z Ka'ai Sn E) Pil:

Ma koliko bila razumljiva želja za upotnebom samo jednog siova, tabela pokazuje da su mogući mnogi nespora-

zumi sa mezgodnim posledicama, kada se na primer slovom ·

C obeleži ugljenik, hrom i bakar. Treba samo pomisliti na sastavnicu meke hemijske aparature, gde se zajedno DOjavljuju ugljeničmni čelici, delovi od hrom če:ijka i bakarni zaptivači. Isto je tako rizično upotrebiti za silicium S, koji je medunarodnj simbol za sumpor. U Sovjetskom Savezu je u projektu četvorocilneni brojčani sistem. U Španiji je u projektu sledeći trocifremi sistem

Prva cifra (grupna cifra) – 1 Kvalitetni čelici ugljeničmi Legirani čelici sa Velikom čvrstocom Čelici za cementiranje Čelici za nitriranje Čelici za opruge Čelici otporni na rdu Vatrootporni čelici Čelici za specijalne svrhe Slobodno

| Kod ugljeničnih čelika znače dva poslednja broja srednji sadržaj ugljenika u stotima procenta. Primer: 145 =

ugljenični kvalitetni čelik sa 0,45% C. Druga grupa legi· ranih čelika velike čvrsloće,u Španiji se deli:

Broj čelika Značenje

211 Nikl-čelik (3% Ni)

Značenje

CO O. —ı O» O1 = OD O

sa 80 ke/mm? min. čvrat.

212 Mangan-čelik S. Oi 9 » 29 Hrom-nikl-čelik „ 190 ; » 29% Hrom-nikl-čelik „JO 5 77 2%1 Hrom-molbden-čelik tp OLI) Pi » 232 Hrom-molibden-čelik „ 90 xy 5?

221 Hrom-vanadiuwm

Ž *) Hemiski orginalni simboli upofrebljavaju se u Belgiji, Nemačkoj, Finsko , SA 17, Holandiji, Svajcarskoj, Cehnoslovačkoj.

261 Mangan-molibden „čelik | 262 Mangan-molibdem čelik :: n s 281 Hrom-niki-molibden 130

sa 90 ke/mm" mim. čvrst.

” »”

289 Hrom-nikl-molibden IO 5 5 291 Nisko legirami čelik 557210) | » 292 Nisko legirani čelik 2. 0 5 »

U ovom sistemu druga cifra odgovara »familiji« čelika hemijskog sastava, treća označava dofični čelik. Brojevi »familija» (druga cifra) su:

(0 Nelegirani -

1 Ternerne legure sa Ni, Cr, Mn, :td

'2 Kvarterna legura sa Cr, Ni, Cr-Mn

8 Kvarterna legura sa Cr-Mo, Cr-W

4 Kvarterna legura sa Cr-V

5 Kvarterna legura sa Cr-Si

6 Kvarterna legura. sa Mn-Mo

7 Kvarterna legura sa Mn-Si

8 Čelici sa Cr-Ni-Mo |

9 Čelici sa više legirajućih elemenata.

Pod ternernom legurom podrazumeva se legura

gvožđa, lgljenika * nikla ili mekog trećeg elementa itd. _ U SAD je uobičajen sistem sa brojkama ı to ili po

sistemu SAE ili AISE. Kao primer neka posluži obele-

žavanje SAE za ugljenične čelike. -

Kod SAE označuje broj 109 čelik srednje sadržir= ugljenika od 0,95% C. -

Ovaj čelik se označava po AISI C 10%. Po AISI stavlja se ispred četvorocitrenih, delimično petocitren.h brojeva, koji uglavnom odgovaraju brojevima SAE, jedno slovo, naime B — besemer čelik, C = simens-martin čelik. E = elektročelik.

[

Brojčani sistem po SAE

Najčešće se radi o četvorocifrenim, u noVije vreme i petocifrenim brojevima; trocifreni su ređi. Poslednje dve cifre, koje &u sa »xx« nagoveštene znače u najvećem broju slučajeva srednji sadržaj uglenika u slotima procenta. Kod petocifrenih brojeva i vrsti čeličnog liva izgleda da imaju drugo značenje.

1 XXX muugpljenični čelici, uopšte 10 xx čist ugljenični čelik 11 xx čelik za automate (za zavrtanje)

13 xx manganski čelici

2 XXX nikl-čelici

93 xx nikl-čelici sa 3,5% NI

925. XX nikl-čelici sa 5 % Ni

3 xxx nikl-hrom čelici gy Š

31 xx nikl-hrom čelici (1,95% Ni, 1,6% Cr) 32 xx nikl-hrom čelici (1,75% Ni, 1,0%Cr) 33 xx nikl-hrom čelici (3.57% Ni, 1,5% Cr) 50 xxx čelik koji ne rđa i otporan na Valri 8303 xx auslenitski čelik (Cr, Ni)

4 xxx molibdenski čelici

40 xx molibdenski čelici (C, Mo)

41 xx molibdenski čelici (Cr, Mo)

43. xx molibdenski čelici (Cr, Ni, MO)

46 xXx molibdenski čelici (1,65% Ni, Mo)

48 xx molibdenski čelici (3,5% Ni, Mo)

5 XXX hrom čelici

51 xx sa-niskim sadržajem Cr 501 xx Sa miskim sadržajem Cr (valjkasti.ležajeyvi) 5 xXx sa srednjim sadržajem Cr (valjkasti ležajeyi) 591 xx sa visokim sadržajem Cr (valjkasti ležajeyi) 51 xxx; čelik koji ne rđa i otporan na vatri

6 xxx hrom-vanadium., čelici

. 6l xx hrom-vanadium čelici (sa 17 Cr)

9 xxx silicium-mangan čelici

92 xx silicjum-mangan čelici (sa 2% Si)

86 xx trostruko legirani- čelici sa Ni .40/.70 Cr

. 40/.60. Mo .1/25;

87 xx irostruko legirani čelici Ni .40/.70, Cr .40/.60 -___Mo .20/.30;

93. xx {rostruko legirani čelici Ni 3,0/3,5 Cr 1,0/1,4

Mo .08/.15;

e Koa e ara ara.

{

eee soja o Nate oo

uu aac=z)

"eee

Aar arap ee an,

aa a aaa ej ere ra aa Ua

aaa TO rViı

|| Ni |