JUS standardizacija

BROJ 3—4 OKTOBAR—NOVEMBAR 1950

1931

1392

151

O UD

211

Etiketa mora sadržavati podatke o kvalitetu i 'poreklu proizvoda, datum i ipolpise sviju članova komisije. O vadenju uzoraka vodi se zapisnik. Raznovrsni uzorci stavijaju se zasebno u hermetičko zatvoreni sud.

Sastavljanje srednje probe vrši se diagonalnom maetodom, tj. metodom deljenja unakrst. Za srednju probu uzima se majviše 9 kg proizvoda. Srednja proba

-se dej u 92 podjednaka dela: jedan služi za ispiti-

vanje, dok drugi ostaje kod zainteresovane stranke. Glavna proba preistavlja više proba, koje se ispituju svaka zasebno. Iz glavne probe dobija se srednja iproba. a Giavna proba sipa se ma gilalku površinu i dobro izmeša 'pomoću dve valovito Žljebljene daščice, pri čemu se proizvod izravnava u obliku kvadrata u tankom sloju do 3 em. Posle mešanja glavna proba se podeli diagonamo na 4 frougla. Iz.dva trougla, iko.ja leže nasuprot jedan drugome, proizvod se olstranjuje, a dva preostala se ponovno mešaju i opet dee diagonamo ma 4 frougla. Odvajanje proizvoda i mešanje vrši se-sve doile dok se u poslednja dva iroug:a ne dobija oko 2 kc proizvoda, koja se lkoličina uzima za srednju probu.

Uzorke freba uzimati u mlinmu ili skladištu pri primopredaji.· Obe stranke koje, vrše primopredaju uzimaju dva jednoobrazna mprimerka mmzoraka iz Više džakova jednog istog gotovog proizvoda, sačine zapisnik o nađenom stanju gotovog proizvoda, uzorke u ležini do 2 kg komisiski zapečate, na spoljnjem omofu označe vrstu brašna ii proizvoda, njegovo Drocentua'no izmeljavamje, tim ili „slično \(vlaga, mprocenat pepe'a), zatim dafum i polpise obeju zainteresovanih siranaka. - _aKUzorke ireba čuvati najduže 3 meseca. Alko stranka koja preuzima proizvode ne podnese reklamaciju u pogledu kva'iteta ili vlage u roku od 7 dana, Uzorci postaju nevažeći.

Način pakovanja Miinski proizvodi pakuju se prema potrebi u jula-

nim ili kudeljnim vrećama guslog tkanja zapremine”

(25, 50 i 80 kg.

Miinski otpaci i prekrupe pakuju se u vrećama od 50 ke, a mogu izuzetno da se drže u rasutom stlanju, u kom slučaju se transportuju u prethodno dobro očišćenom i dezinfikovanom vagonu.

Način skladištenja ili čuvanja

Milinski proizvodi se skladište u zdravim i suvim skladištima, koja se mogu dobro provetiravali. Vreće se slažu inakrst, grupimice. Ć ;

Način isporuke

/ Pakovanje se vrši u plombiranim, egalizovanim - Vre-

ćama, lkoje su snabdevene etiketom mlina. Na etiketi treba da se maznači maziv preduzeća, vrsta, kvaitet i težina proizvoda, broj partije i datum .izrade. DK 658.562.62 : 664.71

Predlog. saveznog propisa kvaliteta br. I. 3-4/51

KRUPICE (GRIZE VI) Opšti uslovi

Krupice za jeo ili krupice kao finatan proizvod mlinarstva su očišćeni meduproizvodi II i III iprekrupljavanja mlinski očišćene mpšenice ili Rukuruza pri sortnom m:evenju. Zrnaste čestice čine manje ili Više loptaste deliće iz endosperma. \Pšenične ikrupice. se dobijaju od slaklastih pšenica i lo najviše 25%, a kukuruzne Mrupice od mlinski očišćenog kukuruza najviše 35%. Krupice su uvek bez muekinjskih ili brašnenih sastojaka = između 420—950 mikrona, i

“a

145

Krupice ne smeju biti grudvičaste, zaražene insektima, prljave, buđave i vlažne.

Krupice moraju bili sveže, suve, beličaslo-žule Mmijanse, ne smeju se osipati iz slismute šake, u Vre:oj vodi moraju dobro da nabubre, a skuvame da su prijatnog ukusa i mirisa i da su.zrnaste.

Krupice se proizvode pri sortnoj me!javi iz ipišenice i kukuruza. Kod kukuruza je potrebno da se prethodno izvadi Iklica.

Povećanje procenta proizvodnje krupica moguće e kako kod pšenice tako i kod kukuruza, što je Vezano sa pogoršavanjem kvaliteta finalmih proizvoda. Pšenica i Mukuruz za-iproizvodnju Krupica- moraju imati iste osobine ikao i za proizvodmju brašna.

Pšenična krupica (griz)

Pšenična krepica A je „krupica veličine česlice od 600—950 mikrona, a ipšenična krupica B je !krupica veličine čestice od 490—600 mikrona ·.

Tehnički kvalitee pšeničnog riza sa vađenjem do 15% određen je sadržinom pepela 0,4, vlage do 147, sirove celuloze 0,3, svetlo-žute boje. Ne sme da sadrži klice i zrnca murodica više od 1%. Krupni priz A propada kroz svileno pletivo 22—2926, sitni B griz kroz BP89—530. Pšenični griz me sme biti gorak, ma

- izg'ed fiekasti ili brašnast. Duže lagerovanje griza je

nepože:jno, jer dolazi do promene boje i umoljčavanja. -Kukuruzna krupica (griz)

Kukuruzni griz sa vađenjem do 95% sadnži pepela

_ do 0,6%, masnoće 1,5%, boja i miris svojstveni OsO-

binama zdravog kukuruza.

Krupica od isklicanog kukuruza sme da sadrži masli, koja je proračunata na suvu supstancu, najviše 19%. Krupica od neisklicanog kukuruza sme da sadrži masti. koja je preračunata na suvu supslancu, majviše 1,57.

Zobena krupica ima isle osobine kao i zobena kaša, samo šlo su pojedinačna zrnca veličine oko 400 mikrona. .

DK 658.562.69 : 664.71

Predlog saveznog propisa kvaliteta br. LL. 3-4/52

221 222

BRAŠNA Opšti uslovi ~

Brašna su proizvodi mlevenja žita iz celog endosperma. Žila moraju biti mlinski wočišćena, sa što 'potpunije uklonjenim omotačem (ljuskom zrna).

Kvalitet brašna izražava *se stepenom mekstrakcije (izme!javanja) Ilkoji se određuje amawiički, procentom 6irove celuloze pepela, a organo!eplički pomoću Pekarove probe.

Kvalitet brašna, pored toga izražava se i sposobnošću da daje testo i hleb što većeg ravnomernop i stalnog: volumena, što znači da ima što veću količinu lepka (plutena, iklebera) i da je kvalitet tog lepka što bolji. Lepak ne sme biti meljavom »gnjavljen« tj. učinjen neelastičnim.

Miinski odnosno tehnološki kvalitet brašna je delfinisan: procentom pepela i sirove celuloze;

'krupnoćom čestica brašna u mikronima, pomoću raznih sila, a organoleplički opipom, ceneći plalkost i stepen woštrine čestica brašna i

kise:inskim stepenom.

Brašno ireba smalrali promenjivim, pokvarenim ili rdavog kvalieta, ako pokazuje sledeće osobinc;