JUS standardizacija
BROJ 34 OKTOBAR—NOVEMBAR 1950
145
S Ječmena brašna ·
#41 Ježmena brašna ireba da odgovaraju sledećim US!O-
Vima: Stepen ekstrakcije 10%, 80%, pepeo u 9/, najviše OL 2,4 krupnoća u mikronima · 180 – 50 180—50 tolerancija u 9/, | 10 10
5 Zobena brašna
(-
858 Zob za izradu brašna mora biti prethodno osušema i mlinski očišćena. Od 100 kg oljušienog zrna dobija se 80 kg brašna, što čini 30—407% od 100 kg meo-
___ljuštene zobi. a
859 Nepreparirano zobeno brašno ne sme da se mumpotrebi
za ljudsku ishranu. -
m"evenjem, s:ično proizvodnji pahuljica.
:; Pirinčano brašno
51 Piričano brašno proizvodi se od oljuštenih ili lomiljenih zrna, lkao owtatak ljuštenja i giačanja 'piTinča. SEO Tolerancije se dozvcljavaju samo za pepeo, 'kise:inski stepem, sirovu elulocu i Wkrupnoću česlica i lo maksimum 10%. ;
7 Sojina brašna
871 Sojino brašno se proizvodi od dezodorisane i eVentua'no odmašćene soje, čime se dobijaju dve Vrste brašna sa i bez masti.
879 Neodmašćena sojina brašna služe za poboljšanje pecivosti i za proizvodnju keksa.
873 Prema načinu mževenja sojino brašno može biti br. 1, ožtrijeg i br. 2, mekanog tipa. š
87+ Sojino brašno ne sme sadržavati više od 9% vode.
DK 658.562.62 : 664.71 Predlog saveznog propisa kvaliteta br. IL. 3-4/53
LJUŠTINE 1 Opšti uslovi
li Ljuštine su oljuštena i zaokrugijena zrna prethodno dobro očišćenih žitnih zrna, ječma, zobi, pprosa, pirinča, heljde, pšenice i Taži. ?
12 Ljuštine mogu biti prirodni proizvodi bez plačamja (poliranja) i čine grubiju kašu ječma (geršia), zobi i ostalih žita. Grube ljuštine se i presecaju i dobijeni kašasii proizvodi posebno wzaokrugljuju i wglačaju, dajući ikvalitativniji proizvod.
1] Ljuštine moraju biti zdrave, zree, bez insekata, rodica. mimera!nih primesa i slranih zrpa. Ne smeju biti 'zlomljene i izdrobl'ene, skuvane, moraju imali prijatan mikus+i- miris, treba dobro da mnabubre, ne smeju biti \ep:jive ii Drašnave,.
123 Ulomljena zrna računaju se lkao prepolovijena, dok se sitnija zrna. manja od polovine ljuštine, smatraju za sitnež, prašinu.
123 Ljuštine mne smeju sadržati više od 13% vode.
Kvalitet sirovina za obradu u ljuštme mora biti u
svakom pogledu besprekoran, 1j. da su zrna zdrava
i jedra, dok se smežurana i nezrela zrna pre obrade
oslranjuju iz Sirovine zajedno sa svim primesama
i urodicama. Osmovica za ocenu mitvrđivanja kvali-
leta je strožija mego pri oceni žita za. preradu u
brašno.
125 Sredstva za poliranje i glačanje ne smeju sadržavali po zdravlje Šteine, olrovne sastojke.
126. Dozvoljava se majviše 10%. lomljenih zrna,
Prepariranje se vrši parenjem, sušenjem i ponovnim
3 Ječmene ljuštine (kaša)
2 Ječmene ikaše se proizvode isključivo iz hektolitarskih teških slaklastih vrsti ječmia. Celishodno je da se ječam ili gotova kaša slerilizuje.
%. Ječmena kaša br: 10 je gruba i neglačana kaša, koja se obično naziva geršla ili bondur. EEU
991 Geršla od ozimog ječna H ležine 69%, sa vađenjem 60% geršle ne polirane, 147 ljuske, 39% rastur, oskhatak mekinja, grubo ljuštena i nebeljena.
|K) 85
·Ječmena ikaša br. G, 2 i 0- glačane i polirane, nastaju sortiranjem isečemih oljuštenih zrma ječma i prema veličini Čestice imaju razne nazive: krupna (biserna) kaša br. G '(približne = 3 mm), srednja kaša br. 2 (približno = 2,95 mm), sitna kaša br. (0 (približno < 1,75 mm). Ce
3 Zobene ljuštine
31 Za izradu zobene ljuštine dolazi u obzir samo kva. litelna mzob hektolitarske težine majmanje 50 kg. — Zrna zobi moraju biti zdrava, zrela i dobro očuvana, bez mplevice. Zob se radi uklanjanja gorčine ipreparira. Oljuštena zobna jezgra se pre obrade u ikaše, Lkrupice i pahuljice prepariraju mparenjem, sušenje itd. 39 Zobne pahuljice ne smeju biti gorke miti sadržati više od 8% vode. Moraju biti iprijatmogp mirisa i bele boje.
35 | Zobena kaša me sme biti gorka, niti sadržati više od 10% vode. Mora biti prijatnog: mirisa i bele ili OtVoreno mrke boje.
3% Prosene ljuštine
341 Proizvode se iz dobro očišćenog prosa ljušlenjem, pri čemu se dobija oko GO Ikaše, 3% mrastur, a ostalo mekinje. Kaša može biti elačana i mpolirana. Ljuštine moraju biti dobro obrađene, bez ljuske i O 7 delića i mogu sadržati najviše do 10% vode.
35 Graškove ljuštine
351 Za proizvodnju wvih ljuština može da se koristi krupan ih srednji okrugr!i grašak, polpuno zdrav, žućkast ili zelen. n
Grašak se može sterilizovati. -Grašak se ljušti, plača i polira.
29. Po klasifikaciji postoje dve vrsle graška: ljušline sa
celim i ljuštine sa prepoloviljenim zrnom. 354 Ne smeju sadržati više od 10% vode.
Ć 4 Pirinčane ljuštine
41 Sirovi pirinač ili lijušteni pirinač je sirovina za dalju obradu. Pirinčane ljuštine 'kao fina!ni proizvodi mogu biti oljuštene i obrađene, gplačane i impolirame.
49 Pirinač daje wu 'kvaliteiu cela, oljuštena i obrađena zrna, a iprema iproceniu ekstrakcije 3 kvaliteta: br. 42, 44 i 45. |
Oljašteni pirinač do 50%, polirani puni pirinač do 20%, lomljeni pirinač do 8%. pirinčano brašno do 4%, olpađdak i ljuska do 9292%. Kao majbolja vrsta - zima se polirani pirinač celog zrna.
44 Lom'jena zrma mogu da we brade i razvrstaju u kvalitetne grupe: krupna i sitna lomljema zrna. Krupna lomljena zrna ostaju ma imenom situ 8 mm. a sitna propadaju kroz ovo sito ali ostaju ma situ = '! mim.
5 Heljdine ljuštine·
51 Iz dobro očišćene heljde ljuštenjem se dobija 40% kaše. Ljuštine moraju bili dobro obrađene, bez ljuske i brašnenih delića.
9) Ne smeju sadržavati Yiše od 10% vode.