JUS standardizacija

146

: STANDARDIZACIJA

DK 658:562.69 : 664.71

Predlog saveznog propisa kvaliteta br. Il. d-4/54

14 15

|eto)

M) 41

PREKRUPE Opšti uslovi -

Sirovine za stočne mprekrupe su kvalitativno slabija žita, maročito ona iz grupe prosastih ita.

Mlinskim 'kamenom, raznim ičekićarima i sličnim drobi!icama. mamje ili više silnmjemi 'proizvodi žita, DO veličini česlica znatno većih od brašna, čime mpre'krupe iji ·jarru.

Prema 'krupnoći zrnaca, prekrupe se razvrstavaju lu krupne, srednje i sime. |Orema Ikrupnoći zrnaca Ienja se količina brašnenih čestica u pojedinim vrstama, ali tako, da i majsitnija prekrupa me sme ipretstavljati mlinsiki proizvod brašna.

Prekrupe ne smeju sadržati više od |3% vode. Žila namenjena za mproizvodmju treba da su očišćena

od mineralnih nečistoća i Ikorovskih olrovnih pri-

mesa. Ne sme bili toseramcije u olrovnim i zaraženim primesama, dok se korovsko meolrovno semenje, sastav osnovne sirovine, toleriše u prekrupama prema provenienci 5—10%.

Ječmena prekrupa

Ječmena iprekrupa su proizvodi ječma pripremljenog

za prekrupe a prema krupnoći zrma, kao šlo je mapred navedeno.

Kukuruzne prekrupe

·'Kıkuruzne mprekrupe su proizvodi kukuruza mpripre-

mljenogp za prekrupe, a prema krupnoći zrna kao, što je napred navedeno. i

Zobena prekrupa

Zobena mprekrupa sm proizvod zobi ipriprem'jene za prekrupe, a prema krupnoći zrma kao što je mapred navedeno.

Pirinčana prekrupa

Pirinčane prekrupe se me smeju dobijati iz sirovina, ikojje mogu služiti za preradu u proizvode za ljudsku ishranu il za preradu -.u imdustriske svrhe. Pirinčane prekrupe za istočnu hranu mioraju odgovarati u sVvemu onome Ššlo je napred izloženo za druge Vrste prekrupa.

Mešane prekrupe S Mešane iprekrupe mogu se projzvesti isključivo: |Z zrna ikrmnih biljaka, mešanih sa ječmom ili ovšem, može bili pak i posebna mešavina od prosastih žiia, ovsa i ječžma. - | Ovaj proizvod mora biti tačno detaljisan iu, pogb"edu svoga sastava. Oslale caobine moraju biti kao što je napred izloženo.

DK 658.562.62 : 664.71

Predlog saveznog propisa kvaliteta br. ]. 3-4/55

MEKINJE (POSIJE) Opšti uslovi

Poslednjim prosejavanjem meduproizvoda, pri mievenju ili ljuštemju žita, xlobijeni i'produkti čime meikinje, Ikoi.je mogu imati majviše do 45% česlica brašna, oslalo su eslice omotača i klee mlmski očišćenil žila. Mekinmje me smeju sadržavali samleveme Wrodice, miti spore razmih biljnih bolesfi, |J mekimje se me mešaju samleveni olpaci čišćenja žita, izuzev mekinjiskih otpadaka zdravih žita iz liuštilice i četka"ce. Ne smeju sadržavati peska i zemlje, miti plevice. Mlinski ikvalitet mekinja je definisan procemtualnim iznosom mineralnih materija (pepela) više od 47%. Mekinje ne smeju imali miris ma iplesan, užeženost, dušljivost i prašinu.

13 14 15

932.

2302

411.

|) u)

431

"O 53 BI

591

5531

_ Canor 0

Ne smeju sadržati više vode od 13%.

Mekinje mogu biti krupne ili sitne.

Tolerancija ne sme preći iznos tolerancije za Sirovine prerade i obrade žita za ljudsku ishranu. Pšenične mekinje · -

Pšenične mekinje, krupne i sitne, bez primesa sam'evene urodice,. crme prašine, glavnice, ljuski od lju-

štenja i čelkanja pšenice. Ostali propisi za kvaltet

- Važe kao i kod ipirinčanoz brašna.

Krupne mekinje čime io:ičinu od 39%: od ukupne ikouičine samlevene pšenice, prema postojanju mina. Fine (sitne) mekimje čime ikoličmu od 9 do |\WM%

od ukupne ikoličime sam:evene pšenice, prema iposlro- jenju rima.

Mešane mekinje su smeša finih i krupnih mekinja iii mekimja od suražice ili napolice, sa majmamje 65% mekinja. . P- ;

Ražene mekinje.

Čiste ražene mekinje se proizvode od raži predvidenih kva:iketa mimske sirovine.

Mešane ražene mekinje.su proizvod suražice, a majman:e 65% mekinja od raži. i

Kukuruzne mekinje

Kukuruzne mekinje od isklicanog kukuruza dobijaju se od mievenja rumski očišćenogz i iskuicanorm kukuruza i memaju drugih primesa.

Kukuruzne klice od meiskicanog kukuruza dc &% dobijaju se od mlevenja mlimski očišćenog i meisklisadrže majviše 4% masnoće i nemaju drugih primesa.

Ječmene mekinje

Čiste ječmene muekinmje su proizvod miiumski Očišćemog ječma prerađenoz mlevenjem. Njihov kvaltet je u granicama opštih ikvalitetnih osobina sirovima. ,

Mešane ječmene mekimje su melkinje od napolce ii mešavine muekimja raznih žita najmanje G5dc sadržaja ječmenih mekinja. Čiste ječmene mekinje od ljušline čime može ljušture, koja se kao takove ne mogu direktno upotlrebiti za ishranu wtoke, Već samo samlevene i izmešane sa

Ovaj proizvod može biti 'kvatitativno razičit, Lj. ukoiko preoviadđuju ljušture uvršćuju se lu mujekinje, 3 inaže u ječmeno stočno brašno.

Zobene mekinje

Čisto zobene mekinje cd ljuštenja čine gote ljušture, voje We kao akve mne mogu direktno upotrebiti za stočnu ram, Već samo samlevene i izmešane sa brašnenim ofpacima od celokupnog procesa ljuštanja. Mešane zobene melinie dobijaju se jedino veštačkim rešenjem raznih žita a moraju sadržati najmanje 65% mekinja od zolbi.

Prosene muekinije

Mešane prosene mekinje od mlevenja su miešavina mehinja raznih Žita, sa majmanje G52% sadržaja mekinja ed prosa. i

Heljdine„ mekinje -

Čisle heljdine mekinje od ljušlenja čime gote ljušlure, koje se kao takve ne mogu upotrebili za sločnu hramu, već samo samieveme i izmešane sa brašmenim olhpacima ceokupnogp procesa ljuštenja. Mešame heljdine mekinje dobijaju se jedino Vvešiačkim mešanjem mekinja raznih žita, sa majmanjč (65% sadržaja Jyeljdinih immelkin.ja.

Graškove miekinje

Čisle praškove mekinje od ljušlenja čine mole ljuske, koje se kao tahkve me mogu upotrebili za stiočnu hranu, Već samo samlevene i izmešane sa brašnenim oftpacima celokupnog procesa ljušlenja.

brašnenim -olpacima od ee'tokupnog procesa ljuštenja. .