JUS standardizacija
BROJ 5 DECEMBAR, 1950
sumpornoj kiselini i konačno otopi pa razredi na 500 cmš. Od ove otopine uzme se 50 cmš, ugreje na oko 60% i titrira otopinom 1/10 n. kalijskog perman-
_ ganata.
129 Magnezijski oksid: Sjedine se oba filtrata dobivena iz određivanja 'kalcijskog oksida i upare na 300 cmš, pošto su se ohladili dodaje im se 90 cm” otopime amonijskog fosfata i razrede dodavajući amonijačne vode u trećini njihovog vojumena. Mešanjem sa staklenim štapićem izaziva se ispadanje taloga, a zatim ostavlja tekućinu da stoji 14—16 sati i to pod staklenim zvonom da bi se sprečilo isparivanje amonijaka. Talog se oddfiltrira, ispere amonijačnom vodom i suši u porcelanskom lončiću, zatim spaljuje filter i žari oko 1/4 sata kod 1000 u peći.
Rezultat: magnezijski oksid MgO (odvagan kao
magnezijski pirofosfat Mg.P.O.;) faktor MgsPOs na MgO — 0,3621.
130 Vezana sumporna kiselina: 100 em? glavnog filtrata dobivenog kod određivanja topivog SiO. zagreje se do ključanja u čaši od 250 omš i doda mu use, dok filtrat ključa 3—4 cm” barijskog hlorida, zatim greje na malom plamenu dok ne počne ispadati krupno —- kristaliničan talog koji se ialoži na dno čaše. Ostavi se da talog stoji preko noći i dekantira sledeći dan kroz filter. Barijski sulfat koji uglavnom ostaje u čaši krahbko vreme zakuva se sa 10—20 cm? vode kojoj se dodaje mekoliko kapi sone kiseline i prelije ga na filter. Talog se pere toplom vodom koja sadrži sone kiseline. Talog: ma filteru se suši u porcelanskom ili platinskom lončiću, filter spali, a barijski sulfat žari na Bunzenovom plameniku.
Rezultat: vezana sumporna kiselina — SOsx (odvagana kao barijski sulfat Ba SO,) faktor Ba SO. na SOas = 0,343. a
12 ISPITIVANJE IZDAŠNOSTI -
191 dspilivanje izdašnosii vrši se gašenjem živog kreča dok se me posligne konzistencija testa.
199. Za ispitivanje izdašnosti potrebna su 2 drvena sanduka obložema pocinkovanim limom, ikviaadralnog oblika i sledećih unutrašnjih dimenzija 317 X 317 mm i visline 400 mm, a debljina zidova da bude 95 mm, tako da. sadržaj svakog sanduka iznosi 40 lit. Svaki sanduk
199
mora imati svoj poklopac. Težina svakog sanduka mora se izmeriti pre svakog ispitivanja.
133 Postupak ispitivanja. Živi kreč treba razdrobiti na veličinu oraha, (10—40 mmi) i u svaki sanduk staviti po 5 'kg: takvog kreča. Zatim freba oprezno u svaki sanduk naliti 12 lit. pilke vode temperature 20% i nastalu kašu mešati drvenom lopailicom. : Ako se prilikom gašenja ulvrdi da ireba dodati još vode, onda to treba izvršiti, ali dođamu količinu itreba izmeriti. Gašenje se vrši sve dotle dok ne nastane gusto-tekuća masa koja više nema izdvojene vode. Vreme gašenja ne sme trajati duže od 15 min. Sanduke treba pokriti poklopcima i staviti na vodoravnu podlogu za vreme od 24 sala. Zatim se sanduci otvaraju i tako ostave otvoreni dok krečna kaša na površini me počne pokazivati pukotine. Za celo to vreme sanduci se ne smeju izlagati potresima. Kad se pojave pukotine, freba drvenim merilom (santimetrom:)\ izmeriti visinu kaše na raznim mestima mu sanduku. Svaki cm visine lkaše pretstavlja 1 lit. iste, INa osnovu srednje vrednosti dobivene od najmanje o merenja izračunava se količina dobivene kaše. Vaganjem sanduka određuje se ukupna voda u krečnom itestu — hemijski i mehanički vezana voda.
14 ISPITIVANJE KOLIČINE INEUGASIVIH ČESTICA
Izvaganu 'krečnu kašu dobivenu kod ispitivanja izdašnosti ireba dodavanjem mnogo vode prekvorij u krečno mleko i isto procediti kroz sito od 900 rupa/ cm”. Komađe zaostalo na siku treba skupiti i osušiti kod oko 100'C do konstantne težine, a potom izvagati. Rezu:tat: neugasive čestice kao srednja vrednosi iz oba ispitivanja. Napomena: Promatranjem “reba utvrditi svojstva meugasivih ostataka i zabeležiti da li se radi o pesku, šŠljaci, negašenom iRkamenu, teško gasivim čest:cama ili sliČOIO.
15 ISPITIVANJE FINOĆE HIDRATIZIRANOG KREČA
Ovo ispitivanje izvodi se uobičajenom metodom ispi-
tiivanja finoće na sitima od 100 i 900 rupa/cm?, odnosno sa veličinom rupe 0,6 i žicom 0,35 mm i rupe 0,2 sa žicom od 0,15 mm.
O O II OI —— —— — — —— — ——7 7 7—7 .—7_>——J —— — —J — — TT” Tır'——————
DK 691.55:658.516.1
Obrazloženje uz predlog sfandarda za građoevinsii gips
1) S obzirom ma mizak nivo imsalacija i mašoj proizvodnji gipsa s jedme strane i ma meophodne potrebe dobijanja Što boljeg gipsa u cilju osiguranja mjepove masovne upotrebe u građevinarstvu, a maročio u produkciji prefabrikovanih elemenala za montažnu gradnju s druge sfrane, komisija se pri izradi ovog predloga standarda stanala da propisane odredbe što boje odgovaraju mašim. sadašnjim mogućnostima i da pritom pruži potrebne direktive za pravilnije nazvijanje izgradnje naših movih fabrika gipsa.
2) U svom radu komisija je prosludirala sledeće inosirane standarde: DIN, SIN, ASTM, BIESES, GOST, OEN, a odim toga i stare jugoslovenske norme. Pored toga proučavama je i odmosma emciklopedijska literatura o ~pgipsu (Uhlmann: Enciklopedija tehičke hemije; Dammer: Enciklopedija savremene tehnologije; Filosofov: Stroitelni materija!; Dieckmann: Poznavanje građevinskog materijala i druga dela iz ove oblasti).
3) Imajući u vidu da se 4 inostranstvu primenjuju mnoge vrste građevinskog gipsa koje se kod nas uopšte ne proizvode (Kinov cement i sl.), a podaci se za kvalitet
istoimenih vrsta u raznim slandardima daju različito, komisija je došla do zaključka, da u ovaj predlog: stamdarda iireba mneli samo ograničen broj vrsla gipsa za prađevin-
. Wike svrhe.
Kao noviina wneti su gips za maltere i estrih-gips koji se kod nas masovno me proizvode, ali je potreba za ovim Vrstama velika. Osim toga postoji i mogućnost mjihove proizvodinije kod mas,
4) Usvojeni su fermini »štuk« i »estrihe — gips jer SM bo za sada međunarodni dzmazi, pa iu kao takvi i kod mas u majvećem delu države poznati. Međutim sinane dizTaze »Bau-gips«, »Stroitemi gips« i sl. komisija ni je iprevela wa građevinski gips, jer sve VrSle gipsa koje se pominiju ovim predlogom Whandarda ustvari su gradđevinsiki gips, Što je i u maslovu naglašeno. .Stoga je usvojen izraz »gips za mualbere«, jer se Pa vnsta gipsa ma:jviše wpolmebljava za maltere.
5) Komisija je u ovaj predlog standarda unela samo one uslove o Ikvalietu koji su od bitne važnosii za, dofičmu vrstu gipsa. !
6%*