JUS standardizacija
200 SPO a? Sa. OBU
STANDARDIZACIJA
Šlo se tiče čvrstoće gipsa, komisija je isvojila mišljenje da treba zahtevati samo čvrstoće ma 'kidamje i ma pritisak, jer je tako wu većini 'mostramih standarda usVojeno. Brojčana vrednost pomemutih čvrstoća za razne vinsle gipsa liZela je Wglavmom iz itarih jugoslovemskih TOT.
Ovo je ullimjemc iz razloga što komisija nije mogla dua pribavi akve podatke o ispitivanjima domaćih vrsba gipsa, iz kojih bi se dao izvesti neki zaključak o prosečnim vrednostima. S druge strane, komisija je mišljenja, da te čvrstoće maša industrija može postići bez velikih teškoća, š da će se, zm dogledno vreme, sa mjima zadovoljiti i gradđeviinarstvo. 6) Komisija mije sprovela, podetu po kvalitetu ma prvi i drugu klasu kod svake Vrste gipsa, iz razloga što svaka promeni 'propiszmih karakteristika. daje gips određena svojstva (brže ili sporije vezivamlje i WU.) te ga samim, tim stavlja u odredđemuu Virisian, |
7) U tač. »Propisi o obradi« data su i kratka uputstva o cbradi gipsa, iz mnazloga, šlo komisija smatra da se u tom pogledu na našimi gradilištima često čine grube greške.
8) U drugom deli predloženog wstandarda dat je mnaiBin ijspitivamja pojedinih Ikarateristika ipsa, kako bi se ona Sspromela jedmcobrazmo, Sve predložena metode ispilivamja uobičajene su i poznate u mašim laboratoiijama.
DIK 691.55 Predlog jugoslovenskog standarda br. 85
GRAĐEVINSKI GIPS
Ovim wtandardom obuhvaćen ja samo gips koji se upolrebljava u građevinarstvu ı 1o: O:
ia) Štuk-gips i mjemu srodni alabaster i modelarski mips,
b) gips za maitere i
c) eestrih-gips.
I OPŠTI USLOVI 1 DEFINICIJA
11 Gips (sadra) je fino samleveni prah koji se kao vezivo upotrebljava u građevinarstvu, a dob:ija se iz gipsanih minerala sastava CaSOi.dIH5O ostranjivanjem (pečenjem-kuvanjemj) odgovarajućeg dela ikrislame vode. Pomešan sa vodom gips olvidme —e Veže.
13 Štuk-gips se dobija preradom mmerala saslava CaSO. . 2 H.O tako, da se dobija ipoluhidnat koji brže veže. Upotrebljava se kao brzo vezujući malter bez dodatka peska il kao, dodatak krečnom malteru radi bržeg stvrdnjavanja. Osbtm toga se upotrebljava i kod izrade raznih prefabrikovanih elemenata.
a) Finije mleveni štuk-g"ps upotrebljava se za izradu raznih kalupa i modela.
b) Fino mleveni i čisto beli štuk-gips zove se alabaster j upotnebljava se kao završni sloj kad se Žbli bolja i dekorativnija obrada zidova, tavanica. i sl.
c) Pored ovoga 'postoje i druge wpecujalne vrste štuk-gipsa, koje nisu obuhvaćene ovim standardom.
18 Gips za ma'tere se dobija pečenjem 'gipsanih minerala, a wuistoji se iz mešavine ipoluhidrata, rastvorljivog anhidrida CaSO.,, prepečenog gipsa i mnedopečenog gipsa. Gips za maltere daje dosta plastično ilesto, Vezuje manje ili više sporo, te mu je produženo vreme obrade. Upotrebljava se za malterisanje zidnih površina, a može se upotrebiti i za z'damje.
14. Estrih-gips se dobija pečenjem gipsamih minerala na visokim temperaturama, a sadrži pored CaSO. i veće ili manje ikoličunae živog kreča — CaO. Odlikuje se vrlo sporim vezivanjem i znatnom čvrstoćom ma priitisak. Upotrebljava se za izradu podložnih košuljica ispod podova od linoleuma, plute i sl.
15
23
1
32
35
331
3411
41 410
411
51
59
Z
Boja gipsa je pretežno bela i zavisi od raznih primesa. Štuk-gips modelarski gips, i gips za mualtere su bele do sivkaste ili žućkiaste boje. Alabaster gips mora da bude bele boje, dok je estrih-gips crvemkaste boje.
HEMISKA SVOJSTVA
Gips zamešen sa vodom stvrdnjava. kako na vazduhu tako i pod vodom. Ali pošto je jednom stvrdnut nije opet rastvorljiv i Vodi, te se sme upotrebiti samo tamo gde: je zaštićen od vlage i vode.
Razmer vode za mešanje gipsa je ona količina gipsa po težini), koju. može da primi 100. mt. vode pod uslovom da gips po stvrdnjavanju zadrži sVa |propisana svojstva. Prema vrsti 100 mit. vode treba da primi i to:
štuk-gips '(sve Vrste) — — — 1920—190 gr gips za mualtere — — — — 120—190 gr esitrih gIps — — — — — = 200—300 gr
Ove ikoličme važe za temperaturu od — 18% C. Gips izaziva rđanje gvožđa ako je isto ugrađeno ma mestima gde poviemeno može da dopire Vlaga.
PROPISI O OBRADI
Kod pripremanja igipsane mase za bilo koju primenu mora se gips usipavati u vodi, a nikako obratno.
Za razne svrha u građevinarstvu potrebno je ponekad da se kod štuk-gipsa, modelarskog ili alabaster gipsa produži vreme vezivanja ili da im se poveća čvrstoća. U iu svrhu dodaje se vodi za pr:preiam je gipsame mase {utkalna voda, krečno mleko ili stipsa. Vreme livenja je rok od trenutka kad se gips dodaje vodi, do gubitka sposobnosti za livenje.
Kod svih vrsta štuk-gipsa i gipsa za maltere, vreme Mvenja ne sme iznositi manje od 5 mimuta. Za esirihgips ovo se vreme me propisuje.
Vreme razmazivosli je rok od trenutka kada se gps doda. vodi, do Igubitka sposobnosti za nanašanje i razmazivamnje.
Vreme razmazivosti za pojedine vrste gipsa je različito i ono mora iznositi prema sledećem: :
a) kod štuk-gipsa i alabastera — «najmanje 12 min. b) kod modelarskog gipsa — — me propisuje Se.
<) kod gipsa za matere — — —_ najmanje GO min. d) kod westrih-gipsa — — — — najmanje 2 sata Vreme vezivanja je rok od trenutka kad se gps dodaje vodi, do trenutka kad gipsana masa izgubi
plastična svojsiva. Vreme vezivanja kod pojedmih vrsta gipsa je prema sledećem:
a) kod štuk-gipsa i alabastera — b) kod modelarskog gipsa — — c) ikod gipsa za matere — — — d) kod estrih gipsa. — — — — —
PROPISI O KVALITETU Hemijsiki sastav.
Gubitak zagrevanjem i žanenjem me sme maši kod:
najviše 30 min. najviše 15 min. najviše 2 sata najviše 36 sati
da pre-
štuk-gipsa (svih vrsta) — — — 9% gipsa za mialtere — — — — — 9% estrih-gipsa: — — — — — — — 3%
Sadržaj stranih primesa dozvoljava se kod: a) štuk-gipsa — — — — — — najviše 10%
b) modelarskog i alabastera — — — 57% e) gipsa za matere — — — — — — » 15% d) estrih-gipsa | — — — — — — — O 00%
5 FIZIČKA SVOJSTVA
Zapreminska težina štuk-gipsa i gipsa za maltere iznosi u rastresitom stanju G=0—900 gr/lit, u zbijenom stanju ·1950—1400 gr/Mit; kod estrih-gipsa iznosi u raslresitom stanju 900—19%00 gr/it, a u zbijenom slanju 1500—1700 gr/:it.
Finoća ma ima se ispitati na situ od 900 rupa/cmž i 64 rupe/cm". |