JUS standardizacija

45 Količina wtranih primesa koje dolaze u: marmeladu sirovinom ili postupkom proizvodnje mogu biti:

pesak > najviše 0,19% nakar najviše 19 mg na ] kg sumpor-dioksid (SO») - najviše 0,003% olovo i arsen - niti ı tragovima

5 PAKOVANJE :

51 Marmelada se pakuje u drvenim sanducima sadržine 5 i 10 kg netto težine ili u buradima od 50 i 100. kr netio ležine i u kutijama od bezmirne lepenke ili kartona od odgovarajuće veštačke mase, sadržine 1 i 2 kg netto težine.

52 Kutije moraju biti nove i iznutra obložene sa ipergamn ili drugom nepropustljivom ihartijom.

53 Sanduci i burad moraju biti celi, suvi, :Čisti i bez mirisa.

Poklopac i dno bureta moraju biti obloženi sa pergamin ili drugom nepropustljivom hartijom, šlo važi i za sanduke. :

541 Kutije, sanduci i burad zatvaraju se pošlo jea mar-

melada potpuno ohladena i dobila čvrstu konzistenciju.

6 „OZNAČAVANJE :

61 Marmelada mora nositi oznaku vrste voća iz koga je proizvedena ıli u koliko je samo jedne sorte, oznaku dotične sorte.

62 Sve oznake na etlketi ili omotu moraju. odgovarati sadržaju. :

69 Na ambalaži mora biti označeno i:

641 Ime, adresa i znak proizvođača ·

640 Vrsta proizvoda

643 Brutto, tara i neto težina

644. Datum lzrade

645 %inverinog šećera

65 Pakovanje namenjeno izvozu mora nositi oznaku »YUGOSLAVIA«

z— –D ––—D 1"I. – UIe<T-Ccrocđđ - ––––:oo e ________—

664.856 Predlog saveznog propisa kvaliteta br. 173

VOĆNE PRERAĐEVINE

DŽEM

1 POJAM Džem (jam) je preradevina voća dobi Jena iikuvavanjem svežeg ili pulpiranog voća sa šećerom, u kojoj su sačuvani komadi plodova da se može raspoznati vrsta voća.

2 Vrste džemova:”

21 Džem proizveden od jedne vrste voća

22 Džem od raznih vrsti voća

23 Džem mora biti izrađen iz svežeg voća, sa providnim delovima plodova, bez koštica, semenki, tvrdih komadića kožica, ljuski ili stranih iprimesal, U džemu od šumskih jagoda mogu biti semenke.

a Sveža voće mora biti dovol jno zrelo i čvrsto, zdravo, bez mrlja i kvrga, prima kvaliteta.

91 Najviše 10% dodatne saharoze može se zamenili glikozom. 32 Džemu se mogu dodavali sredstva za Želiranje U obliku ekstrakta od jabuka ili pektina do 0,5%.

321 Prirodni sokovi drugih vrsta voća mogu se dodavati

do 5%, a vinska, limunska ili mlečna kiselina do 0,15%.

4 TEHNIČKI USLOVI

41 „Komadići voća moraju biti u želatinoznoj 'ması iz koje se sok ne odvaja.

49 Džem mora imati izrazitu karakterističnu boju, miris ı ukus preradenog voća. ;

44

45 46 47 48

ov

62

o O

63: 632 635

635 64

STANDARDIZACIJA

48

Džem mora sadržavati suve materije 66 — 68%, dodalnog šećera 60%.

Džem ne sme bili doteran veštačkim bojama ili miTisima. Džem ne sme biti u stanju vrenja nit piesniv.

U džemu ne sme biti neupotrebljivih delova voća. Džem ne sme biti konzervisan sintetičkim sredstvima. Količina stranih primesa može biti najviše:

peska 0,05% peska od jagoda 0,1 % nakra 12 mg na ] kg sumpornog dioksida (SO-) 0,003% PAKOVANJE

Džem se pakuje 1:

Staklenim posudama sadržaja 1 kg neto težine. Limenim kutijama sadržaja 1,5, 0 95 i 5 kg neto težine.

Ambalaža mora biti spolja suva i čista.

OZNAČAVANJE

Džem mora nositi oznaku vrste voća ız koga je proizvedem, ako je samo iz jedne sorte voća, mora nositi naziv dotične sorte. i: Sve oznake na etiketi ili omotu moraju odgovarati sadržini. Na ambalaži mora biti označeno:

Ime, adresa i znak proizvođača

Oznaka vrste proizvoda

Brutto, tara i netto težina

Datum izrade

% dodatnog šećera

Ambalaža namenjena izvozu mora nositi oznaku »YUGOSLAVIA«

664.851 Predlog. saveznog propisa kvaliteta br. 174 i VOĆNE PRERAĐEVINE

KOMPOT POJAM Konzervisano voće (kompot) je celo, iseženo, oljušteno ili neoljušteno voće, uloženo u slatku tečnost, konzervisano toplotom u hermetički zatvorenom &ldovima. Kompot može biti od jedne ili više vrsti voća, (mešani). TEHNIČKI USLOVI

\Tečnost ı kompoftu mora biti bistra. Plodovi ili komadi plodova moraju sadržavati prvobitni oblik, čvrstu konzistenciju, sjajnu površinu, aromatičan miris, ukus i boju konzervisanog voća.

Za ulaganje voća upotrebljava se šećerni sirup sa 156—25% wadržaja saharozd, najviše 5%L wsaharoze može se zameniti sa kapilarnim sirupom. Kompofu se može dodali 0,3% lmunove, mlečne ili vinske kiseline, a ne sme se dodavali: veštačke boje, pektin, agar-agar, želatin i druga Želirajuća sredstva. Kompot ne sme imati stranih 'primesa i ne sme se konzerVisati sintetičkim sredstvima.

Dozvoljava se bojadisanje soka dodatkom do 5% prirodnih voćnih sokova.

Na 1 kg kompota sme biti najviše bakra 5. mg, kalaja 45 mg, a olova ı ansena ni u iragovima.

Voće mora biti sveže, zdravo, oprano i očišćeno, bez. lišća. i