JUS standardizacija

Br. 6—7 1951

Naročito treba podvući da prilikom prethodne razrade ove studije nisu uzeti u obzir odnosi smanjenja troškova između pojedinih ključnih i balansnih grupa, kojom prilikom dolazi do novih ušteda, kao ni ušteda koje će nastati, zbog sprovedene standardizacije u prehranbenoj industriji, kod drugih grana, kao: drvna, hemiska, tekstilna i ostale :ndustrije.

Raznovrsna proizvodnja u pogledu primene tehnoloških postupaka, različitog kvaliteta sirov:na, raznovrsne ambalaže itd., ima svakako negativan uticaj na kvalitet proizvoda, na snabdevanje tržišta i dovodi do povećanja troškova. Puna zena koštanja koja se danas primenjuje u prehranbenoj industriji donekle sadrži i reg.straciju fih neujednačnosti. Propisima kvaliteta proizvoda TeguILsaće se te neujednačenosti i u izvesnoj meri smanjiti postojeći froškoVi.

Propisima kvaliteta utvrđen je postupak da bi se

· dobio odgovarajući kvalitet pro:zvodđa, što je vezano sa kontrolom, prilikom priman]ja i obrade sirov:ne, prilikom same proizvodnje na jednom ili više mesta i dalje sve do potrošnje. Kada' su dati jasni elementi za kvalitet proizvoda olakšana je i kontrola proizvodnje, te ukol:ko se ona vrši na propisan način od strane stručnih lica, isključena je mogućnost pro:zvodnje većih količina defektne hrane odnosno kvarenja pehranbenih proizvoda zbog nedostataka i neispravnosti u pakovanju, skladištenju, fransportu.

Za ilustraciju napominjemo da Jedan deo fakov:h gu-

bitaka u toku 1949 godine,koji su mogli da se obuhvate.

anketom iz saveznih resora, pretstavlja :znos od preko 4,5 milijardi d:nara. Razume se da su celokupni gubici lakokvarljivih proizvoda, od proizvodnje do „potrošnje, znatno Veći, jer su u pomenutom iznosu najvećim delom obuhvaćeni gubici zbog prekomernog kala i registrovanog kvara nastalog pril:kom transporta i skladištenja, a nisu uračunati, naprimer, gubici nastali prilikom nepravilne man:pulacije sa stokom, zatim kod klanja te stoke i iskorišćenja dobijenih sirovina, koji sami pretstavljaju u /949 god.ni gubitak od oko 1,6 milijardi dinara.

Ovi gubici su znatni i u drugim' zemljama. Tako je povodom proslave četrdesetogodišnjice osnivanja Francuskog društva za hladnoću, francuski ministar poljoprivrede g. Valay izjavio, da se postojećim propisima u proizvodnji i man:pula-iji sa lakokvarljivim proizvodima i lancem hladnoće francuskoj privredi godišnje ušteduje

suma od oko 70 milijardi francusk:h franaka. S obzirom ·

na količine robe koja se godišnje nalazi u prometu u Francuskoj bez primene hladnoće ili one na koju se samo delomično primenjuju postojeći propisi (potrošnja proizvoda kod samih pro!zvodđdača, snabdevanje potrošača i manjih fržišta iz neposredne okoline ifd.), gubici prehranbenih pro.zvoda u Francuskoj su još uvek znatni.

Dosadašnje izlaganje nije u neposrednoj vezi sa standardizacijom. Delomično smanjenje postojećih gubitaka i froškova se pak može sa sigurnošću postići sprovedenom sfandardizacijom odnosno primenom saveznih propisa kvaliteta proizvoda prehranbene industrije.

Propisi kvaliteta, izmedu ostalog, regulišu i manipu-

laciju sa prehranbenim proizvodima, kako s:rovinom tako | gotovim proizvođima, pakovanje, skladištenje i fram sportovanje. Razumljivo je da za sprovodenje ozakonjenih propisa moraju postojafi i slyarni uslovi za primenu istih. |] svakom slučaju pak, tamo gde se sa proizvod:ma pravilno manipuliše, gubici i froškovi se smanjuju u poredenju sa nepravilnom manipulacijom, čak ' u onim slučajevima gde nisu dati svi potrebni tehničk' uslovi. _ Pretpostavlja se da se pravilnijim pakovanjem, kor.sleći postojeći ambalažni materijal, može postići ušteda (smanjenje rastura, curenja, kaliranja i sl.) od oko 0,2% od Zelokupne upakovane robe proizvedene u. 1951 godini u prehranbenoj industriji. Time bi se u proizveden:im artiklima postigla ušteda u vrednosti od oko 18 mil:ona d nara. Pored pakovanja propisi kvaliteta odreduju način | uslove skladištenja. Uzimajući za osnovu izračunavanja ukupnu vrednost proizvodnje prehranbenih arfikala u 1951 godin: u PCK i pravilnije korišćenje skladišnjih prostora može se pretpcstavifi da će se smanjiti dosadašnji kvar i kalo robe za oko 0,7% prosečno, što bi pretstavljalo protuvrednost u robi od oko 71 milion dinara.

Standardizacijom u prehranbenoj industriji smanjlće se broj osnovnih tipova ambalaže : to: metalna burad približno na dva tipa, drvena burad na pet, sanduci na tri, vreće na tri, I:menke na oko šest, staklene boce na dva osnovna f:pa itd. Da će se time postići ogromna ušteda u preradivačkoj i prehranbenoj industriji je nesumnjivo. Pored smanjenja PCK ovde je važna i ušteda na materijalu, u vremenu i u transportu. Trenutno Još ne rasSpolažemo sa svim potrebnim elementima da bismo mogli barem približno tačno da izračunamo protuvrednost svih tih ušteda.

Rad na standardizaciji se paralelno odvija i u ostalim resorima. U slučaju primene zakonskih propisa kvaliteta za sirovine koje troši prehranbena industrija za dalju preTadu, u prehranbenoj ;ndustriji bi se pojavilo znatno ·sniženje PCK. Pretežni deo tih sirovina potpada pod propise kvaliteta resora poljoprivrede.

Troškovi koji otpadaju na sortiranje sirovine koja odgovara propisima kvaliteta smanjuju se, u nekim slučajevima i do 40%. Istovremeno poboljšavaju se i normativi sredstava za pojedine vrste materijala i sirovina, kao i normiran: broj dana za zalihu pojedinih vrsta materijala, sirovina, poluprerađevina i gotovih proizvoda. Pošto se smanjuje PCK i normativ potrebn:h· ukupnih obrtnih sredstava, poboljšava se i koeficijent obrtanja. ukupnih obrtnih sredstava u preduzećima. Zbog slabog kval:teta sirov.na i nedovoljnog iskorišćenja u preradi, kao i zbog proširenja asortimana na uštrb kvaliteta gotovih proizvoda, u prehranbenoj industriji se obrazuju nepotrebne zalihe razl:čitog materijala i sirovina, čime je i uslovljeno povećanje minimalne zalihe, a samim fim se povećavaju sopstvena obrtna sredstva preduzećima u prehranbenoij industriji, koja su gotovo isključivo sezonskog karaktera. Standardizac:Jom će se dakle korigovati i minimalne zal:he pojedinih vrsta materijala, sirovina, polupreradevina i gotovih proizvoda i fo naniže.

Posmatranjem pojedinih balamsnih grupa kroz elemente PCK dolazimo do osetn:h razlika pune cene koštanja za isti proizvod kod pojedinih narodnih republika. Pored raznovrsnosti pro:zvodnje u jednom preduzeću, pored razlike u postrojenjima, u kapacitetima, u stručnoj radnoj snazi itd. ipak nalaz mo da su postojeće osetne razlike neopravdane. Ozakonjeni propisi kvaliteta nivel'saće te razlike.

Mnogobrojne razlike u vrstama pro:zvoda biće propisima kvaliteta svedene na jednu ili manji broj vrsta proizvoda utvrdenog kvaliteta, č:me će se dosadašnji prosek u pogledu kvaliteta poboljšati. Egalizazija proizvodnje treba da se :zvrši na taj način, da tvornice koje sada proizvode artikle odličnog kvaliteta održavaju taj kvalitet, dok ostale tvornice, pored eventualnog proširenja asortimana, poboljšavaju kvalitet svoj:h proizvoda, pri čemu je rad usmeren prvenstveno na poboljšanje kvalteta, a fek zatim na proširenje asortimana. Tamo gde je to moguće | polrebno izvršiće se i podela proizvoda na klase, te će. prema mogućnostima proizvodnje lvornice dobif: odgovarajuća zaduženja i u pogledu razvrstanja proizvoda na klase. : :

Radom sa određenom sirovinom utvrdenog kvaliteta do gotovog proizvoda ulvrdenog kvaliteta ušleduje se vreme proizvodnje u poredenju sa izradom gOfOVOF proizvoda istog ili sl:enog kvaliteta od kvalitetno različite sirovine, ili pak sa izradom gotovih proizvoda od kvaltetno iste ili različite sirovine. Ušteda tog vremena ima za posledicu povećanje proizvodnje odnosno smanjenje PCK. Izradom proizvoda ufvrdenog kvaliteta podiže se stručnost radne Snage odnosno postiže uža specijalizacija. Brzo osposobljavanje kadrova i povećan efekat rada biće u izvesnoj meri rezultat sprovedene standardizacije. Uštede kod mater,jala za izradu i smanjenje plata izrade računate su po ključnim i balansnim grupama. Na osnovu zbira tih ušteda, u koje nisu ušle korekcije kod pomoćnog materijala, goriva, električne. energije | kod opštih troškova proizvodnje revidirani su iznosi troškova proizvodnje. Stavke amortizacije, pogonske režije, upravno-prodajne režije i doprinosa ostale su ne.