JUS standardizacija
82
promenjene, dok su korekcije izračunate samo još kod ambalaže. Na osnovu tih brojčanih podataka dobili smo sumirani iznos od 534,834.000.- dinara, koji pretstavlja sniženje PCK odnosno uštedu kao posledicu primene standardizacije u prehranbenoj industriji, razume se Uz pretpostavku da je celokupna proizvodnja prehranbenih artikala od 1 januara do 31 decembra 1951 godine obuhvaćena primenom odgovarajućih propisa kvaliteta.
Bez ikakvih rezervi može se fvrditi da ovaj ogromni iznos od preko pola m:lijarde dinara za jednu godinu. dana nije maksimalni već minimalni iznos ušteđa.
Kao što je već napomenuto. proučavan: su proizvodi iz svake balansne grupe posebno, a nije uzet u obzir međusobni ulizaj stavki proizvoda jedne ključne ili balansne grupe na sniženje pune cene koštanja proizvoda drugih ključnih ili balansnih grupa. Propisi kvalifeta mesa ; sniženje PCK za sveže meso imaće uticaja na kvalitet mesnih prerađevina i njihovu punu cenu koštanja. Slične odnose Imamo kod šećera i proizvodnje
: STANDARDIZACIJA
voćnih i ostalih preradevina na bazi šećera, kod melase, rafinade | proizvoda na bazi alkohola itd.
Pored navedenih smanjenja froškova i gubitaka u proizvodnji, kod skladištenja, transporta, kod proizvodnje | upotrebe ambalaže :td., moramo. da računamo i sa smanjenjem broja sporova pr:likom izvršenja kupoprodajnih ugovora j između ostalog sa svođenjem na minimum ~7Ponifikacija za izveženu robu i stavljanja :zvežene robe na raspoloženje.
Nesumnjivo je da naše proizvodne mogućnosti u 1951 god:ni ni iz daleka nisu maksimalne, što istovremeno znači da će se povećanjem proizvodnje, bez obzira na modernizaciju postrojenja, povećati i uštede nastale propisima kval:teta prehranbenh proizvoda.
Kada zbir svih tih ušteda.saberemo kroz vremenski period, na primer od deset godina, postaje nam fek jasna slika kolika je uloga standardizacije u prehranbenoj industriji, u poboljšanju životnog standarda, kao i u jačanju naše privredne moći uopšte.
637.51/.52:9389.6:001.13
Povodom (anoxewia, gecdiaqa — pieogiaa kuafiteta 26 i868G i #0480 Wecbadouiqo
Dr. N. Čermak
Da bi se pravilno ocenio značaj objavljenih predloga jugoslovenskih standarda za meso i mesne prerađevine, potrebhRo Je, ukratko, osvrnuti se na pitanje standardizacije uopšte. Pre svega: šta je to standard i kakva je njegova uloga, u čemu je njegov značaj u proizvodnji i narodnoj privredi uopšte» Standardni proizvodi su oni proizvodi koji odgovaraju izvesnim, unapred postavlje-
nim zahtevima, odredenim normama, u pogledu spoljnjeg -
izgleda, fizičkih osobina, hemijskog sastava, težine i mere, kvalitetnih svojstava uopšte. Postavljanje ovih zahteva odnosi se na sirovinu, način izrade gotovih pro:zvođa i polufabrikata, njihov sastav u raznim fazama proizvodno-prometnog ciklusa (gotova roba ili medufazni proizvod). pakovanje i način opreme, uslove čuvanja i metod ispitivanja itd. i
Postavljajući ove i ovakve zahteve, standardizacija otklanja iz narodne privrede neracionalnu raznovrsnost u proizvodnji jednorodnih artikala, pruža sigurne pokazatelje za organizaciju kontrole kvaliteta proizvoda (kako sirovine i medufaznih proizvoda, lako i gotovih produkata), služi unapredenju proizvodnje, jer primorava sva preduzeća, pa i ona najzaostalija. da pruže robu određenog kvaliteta. Na taj način se stvaraju uslovi za jedno pouzđano planiranje količine i kvaliteta, ne samo gotovih proizvoda, nego i sirovine i materijala potrebnih za proizvodnju određene vrste.
Ove i još mnoge druge osobine standardizacije čine,
da je standardizacija primenjiva i daje vrlo korisne re--
zullate u svima oblastima narodne privređe. U industriji prerade mesa standardizacija ima poseban značaj, pošto je ovde predmet rada sirovina biološkog porekla, na koJoj i u kojoj se tokom celog procesa proizvodnje, u svim njegovim fazama, odigravaju vrlo složeni biohemijski procesi. Otuda je razrada „primena standarda, odnosno propisa koji se odnose na kvalitet sirovine : materijala za jzradu, kojima se propisuje način njihove prerade, uskladištenja otpreme itd., od naročitog značaja baš u ovoj grani prehranbene industrije. bj
Međutim, za efektivnost standardizacije pofrebno je da bude ispunjen jedan neophodan uslov, a to je čvrsta i dobro sprovedena organizacija kontrole kvaliteta. Standardizacija je preduslov za efektivnost organizacije kontrole kvaliteta, a ova je, sa svoje strane, preduslov za efektivnost standardizacije.
Kontrola kvaliteta proizvoda ima za: cilj da osigura poštovanje propisa o kvalitetnim uslovima-standardima, kao i da racionalnim korišćenjem sirovina racionalizacijom tehnološkog procesa, doprinese povećanju proizvodnje po količini i kvalitetu, smanjenju škarta itd.
Kontrola, po pravilu, treba da obuhvati ceo proizvodni proces, dakle ne samo kontrolu gotovog proizvoda nego i kontrolu sirovina, polufabrikata, materijala za izradu, uslove njihovog uskladištenja i stanja na skladištu, medufaznu produkciju tj. kontrolu proizvodnog procesa u samom njegovom toku (na odredenim radnim mesfima). Kontrolom se, isto tako, ima obuhvatiti i rad pomoćnih radionica, kvalitet ambalaže; način otpreme itd.
Vršenje kontrole u obimu kako je napred izloženo, zahteva preduzimanje čitavog niza organizaciono-tehničkih mera, čije osnovno obeležje mora biti; sigurnost metoda, brzina i operativnost u izvođenju. OVo je sasvim razumljivo, jer nepouzdani metod i nedovoljna brzina, neće moći eventualne štete da preduprede, nego, u najboljem slučaju, da konstatuju.
Pr:rola proizvodnje u prehranbenoj industriji UOpšfe, a u industriji prerade mesa napose, iziskuje da se kontrola kvaliteta sprovodi kako u vidu tehničke kontrole (tj. konitrole- merenjem, analizom, ispitivanjem), tako i u vidu bakteriološke (ili mikrobiološke) i organoleptičke kontrole. Ne može se reći da jednom od ovih metoda freba dati prednost nad ostalima. Tehno-hemijski metod služi za utvrdivanje hemijskog sastava proizvoda (količine belančevina, masti itd). Međutim, upotrebna vrednost prehranbenih proizvoda zavisi od izvesnog broja drugih momenata (ukus, miris, spoljni izgled, boja) koji se ne mogu utvrditi na Osnovu čisto objektivnih pokaza-