JUS standardizacija

108

Površinski profil je do krajnosti kompleksan: može da varira od mikrogeometriskih nepravilnosti kao posledice upotrebljene vrste alata i postupka obrade (režući alat, točak za brušenje, honovanje), pa do grubih nepravilnosti, uglavnom, zbog vibracija mašine i alata (sl. 2). Oštra podela među ovim nepravilnostima je očevidno nemoguća; jedino može da se kaže da je rapavost površine unutar izvesnih granica i funkcija je prirode i strukture alata i uslova obrade, dok je talasavost posledica defekta mašine, nedovoljne krutosti, neravnoteže obrtnih masa, prenosa vibracija itd. Jedini osetljivi kriterijum za racionalnu podelu ova dva tipa površinskih defekata je »korak«, odnosno »širina« tih defekata; međutim, ovakvo razlikovanje može da bude podvrgnuto izvesnoj samovolji.

fafasavosi

SI. 2 Rapavost i talasavost površine

Da bi se izbegle konfuzije i nerazumevanja pri predočavanju karakteristika kojima bi se odredio kvalitet površine, daju se sledeće definicije:

— površina: granični položaj između tačaka koje pripadaju predmetu i fačaka van predmeta;

— model pravca nepravilnosti: domi-

nirajući model, odnosno pravac površinskih nepravil-

nosfi:

— profil: kontura makog specificiranog pre= seka kroz površinu; ako se presek ne specificira, podrazumeva se normalan presek na pravac površinskih nepravilnosti;

— rapavost: relativno fino raspoređene površinske nepravilnosti; one su katkad ODURNSCONG t.ZV. talasavošću površine i

— talasavost: površinske nepravilnosti znatno veće od rapavosti, a u svakom slučaju veće od 0,8 mm.

b) Stepen rapavosti (sl. 1)

Maksimalna vrednost (maksimalna visina): odstojanje najvišeg vrha od najniže doline.

— Maksimalna prosečna vrednost ili visina: prosečna vrednost najviših dominirajućih brazdi. Ovaj stepen dobija se merenjem svake pojedinačne brazde i izmalaženjem aritmetičke sredine. U opštem slučaju treba odrediti koje su i koliko je maksimalnih dominirajućih brazda, ı čemu greška u izboru zavisi od ispitivača. Za izbor dominirajućih maksimalnih brazda, nakon eksperimentisanja, konačno je usvojeno:

JJ 20%) DOI (0D) I 1

gde hs i hi označavaju visine maksimalnih brazdi, obračunate od srednje linije površine, a m broj mak= simalnih brazdi koje se posmatraju u podesno izabranoj površini za merenje i u podesno izabranoj dužini te merne površine.

Cc) Prosečna vrednost

Pri posmatranju krive y= Jf(x)na sl. 1, između tačaka A, i pretpostavimo da je linija 4 B, dužine b, osa X sa neograničenim položajem prema osi Y normalnoj na nju. Prosečna visina krive p=f(x) u odnosu na pravu A4AoB» je:

Ika NJ IU SSĆe JR Aaaa · (2)

”

STANDARDIZACIJA

Sada se može reći za pravu AB, za koju je integral (2) nula, da je »srednja linija površine«; ona očevidno prolazi kroz težište krive i deli je tako, da su gornji delovi površine iznad AB i donji delovi površine ispod AB identični u apsolutnoj vrednosti.

Bitna karakteristika površine, tj. njena rapavost, može da se pretstavi vrednošću srednjeg profila, koji je definisan izrazom:

i = hm=lydx LOS SM SAO) S ya MMO COOL LOMA S TE UOJ OP M JM (8) _aX=0 _

Podrazumeva se da su vrednosti apsoluine, 1.j. da su i ordinate ispod srednje linije pozitivne. Vrednost srednjeg profila nezavisna je od frekvencije, odnosno dužine talasa krive, pod uslovom da je ta dužina dovoljno razvučena. Merni instrument je profilometar koji integriše funkciju (y).

d) Srednja kvadrafna vrednost

Sledeća definicija stepena rapavosti vezana je za srednju kvadratnu vrednost funkcije profila, analitički izraženu sa:

bo e 8 i ; hB = 317 AES Ja. : Sti a 4 rmq B | y?*d x : (8)

kao efektivna vrednost naizmenične struje. Simboli imaju poznata značenja. Ova definicija je u upofrebi u USA, gde je merna jedinica rmq, microinch (root mean square). Merni instrument je profilometar koji integriše funkciju %.

e) Faktor forme

Jedna površina nije potpuno definisana maksimalnom, odnosno prosečnom visinom nepravilnosti, jer forma profila može da bude od značaja za funkcionalne karakteristike površine. Forma površine može konvencionalno da se okarakteriše faktorom forme površine K'. To je odnos prosečne visine profila hc (u odnosu prema osnovnoj liniji) prema maksimalnoj visini rapavosti H' (Sl. 1):

JT (JJBP S e. o op s O eo e (0)

Za osnovnu liniju smatra se ona, koja prolazi kroz najniže tačke najniže doline (MN, sl. 1), a za prosečnu visinu, visina profila MN osnovne linije, data izrazom

N | he=+| pdx a la ET. ye eb OO e a pse C OE ska • · (6) M

Drugim rečima, to je otstojanje između osnovne i srednje linije AB. Odnos koji postoji između faktora forme i funkcionalnog kvaliteta površine dat je DpOsebno graničnim profilima dveju površina sa istim stepenom rapavosti (Sl. 3 i 4).

E. 1

SI. 3 Površina obrađena visokim stepenom, njena noseća kriva i faktor forme

SI. 4 Slabo obrađena površina, njena noseća kriva i faktor forme

Kod prvog profila, prosečna visina hc' profila osnovne linije skoro je ista sa maksimalnom visinom H. To odgovara faktoru forme skoro 1.