JUS standardizacija

14.6

zana diva ogranka malih otpora. U svim: sluča= jevima, da bi dejstvo bilo efikasno, zaštita mora biti potpuna i mora da ima izvesne regulacije kojom: rukuje lice koje vrši merenje.

Zaštitni sistem se uopšte održava na naponu koji je vrlo blizaki naponu zaštićene stezaljke ali je izolovan od nje. Uobičajeno je da se zaštitni sistem uzemlji, a time i jedan pol naponskog izvora i uređaja za merenje struje. Na taj način obadve stezaljke nepoznatog otpora su na višem potencijalu od zemlje. Ponekad jedna stezaljka nepoznatog otpora je trajno uzemijena. Uređaj za merenje struje je onda obično priključen na tu stezaljku, u kome slučaju izvor napona treba da bude dobro izolovan. od, zemilje. Greške pri merenju jačine struje mogu proizaći iz činjenice što je uređaj za merenje struje šentovan otporom između zaštićne stezaljke i zaštitnog sistema. Ovaj otpor trebalo bi da bude najmanje 10, a još bolje 100 puta veći od otpora uređaja za merenje struje. Ima mostova gde su zaštitna i merna stezaljka na istom potencijalu. Ali je standardni otpornik u mostu šentovam otporom između nezaštićene stezaljke i zaštitnog sistema. Ovaj, otpor je najmanje 10, a još bolje 100 puta veći od otpora normalnog olpornika. ;

Elektromoftorne sile elekitrolitičke, kontakfne ili termičke prirode koje postoje između zaštitnih i zaštićenih stezaljki mogu da se kompenzuju ako su male. Treba obratiti pažnju da takve elektromotorne sile ne prouzrokuju greške pri merenju. Skreće se pažnja na činjenicu da, kada se upotrebi metoda prikazana na sl. 7, otpor strujne staze između visokonaponske elektrode (br. 3) i zaštitne elektrode (br. 29) šentuje otpor Rn koji se nalazi u mostu. Treba voditi računa da otpor strujne staze bude uvek mnogo veći od Rpg· Primenjujući ma koju od metoda treba, voditi računa da otpor strujne staze između zaštitne elektrode (br. 2) i zaštićene elektrode (br. 1) bude mnogo veći od unutrašnjeg otpora instrumenta ili uređaja za merenje struje.

Poprečni wspecifični otpor je maročito osefljiv prema promenama temperature, Promena .je eksponencijalna funkcija. Iz toga razloga Dotrebno je da se poprečni otpor probnog komada meri pod propisanim uslovima. Duži peniođi dovođenja pod standardne atmosferske uslove po'trebni su prilikom određivanja dejstva vlage na poprečni specifični otpor, jer izolacioni materijal srazmerno lagano upija vođu. Obično upijanje vode smanjuje poprečni otpor. Nekim probnim

14.7

14.8

14,9

a —C | 4) O

komadima može biti potrebno više meseci da DOstignu ustaljeno stanje.

Poprečni i površinski otpor datog probnog komada obično opadaju sa povišenjem napona. Da bi merenja sličnih probnih komada mogla, da se uporede moraju se vršiti pod približno istim maponskim gradijentom. Uobičajeni probni naponi su 100, 250, 500, 1000, 2500, 5000, 10.000 i 15.000 volti. Najčešće se primenjuju naponi od 100 i 500 volti. Viši naponi primenjuju se za proučavanje naponskog koeficijenta ili za povećanje osetljivosti merenja.

Ma kakvo kolebanje primenjenog napona odraziće se u povećanju i smanjenju struje koje želimo meriti i zato napon treba da bude konstantan. Kada se na probni komad priključi napon, struja koja prolazi kroz njega opada asimptotično (izu-

zev retkih slučajeva) ka nekoj graničnoj vred- -

nosti koja pretstavlja struju sprovoda i koja može imati vrednost od 1'/ od struje izmerene posle jednog minuta. Ovo opadanje struje sa vremenom- je posledica dielektričke apsorpcije (međupovršinske polarizacije poprečnog opterećenja i t.d.) i pomeranja pokretnih jona prema elektrodama.

U zavisnosti od osobina materijala probnog komada, vreme potrebno da struja opadne u granicama od 1" od svoje najmanje vrednosti može da bude od nekolimo sekumdi do više časova. Stoga da bi merenja datog materijala mogla da se uporede ireba propisati vreme držanja pod naponom

Konvencionalno vreme držanja pod naponom je

1 minut. Za izvesne materijale mogu se dobiti

. pogrešni zaključci koji proizilaze zbog tog Dpro-

izvoljnog vremena. Grafikon ofpor-vreme treba da se dobije pod uslovima probe za dati materijal kao baza za izbor podesnog vremena držanja pod naponom, koje mora biti propisano postupkom za proveravanje svakog pojedinog maferijala. Katkad će se naići na materijal kod koga struja opada sa vremenom. U tom slučaju treba pristupiti posebnom proučavanju i utvrditi podesno vreme držanja pod naponom.

Alko je neki probni komadi primio izvesan električni tovar, količina elektriciteta se posebno smanjuje, ako se elektrode među sobom: spoje. Gubitak ovog električnog tevara može da se posmatra merenjem struje koja teče ako je probni komad priključen neposredno na uređaj za merenje struje. Probni komad treba potpuno ispra= zniti pre DTVOg merenja, ponovnog merenja ili merenja sa naponom izmenjenog polariteta.

| STANDARDIZACIJA

| i |,

Zete a