JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA

— PO 2-gi put 719 standarda u 469.000 prim.

— po 3-ći: „ 334 |: „186.300 0) — Po 4-ti ,, 230 n „ 150.400 ,, — po 5-ti „, 92 a „ 743400 &, — po ć-ti „ 21 al „ 20.600 «d,, — po 7mil ,, 3 o 2 3!0OD()0

Ukupno 904.400 „“

Međutim, samo u toku 1959 god. moralo je da bude obnovljeno:

— Dp0 2-gi put 228 standarda u 213.000 prim.

— po 3-ći „ 57 :- „ 54.000 ,, — po 4-ti „ 71 ;; „ 69.000 ,, — Po 5-ti ,„ 49 7 „ 44500 — po 6Ć-ti „ 20 2 7. 2()/0)()()} a — po Z7mi „ 3 :» pp, O4UJOJO} 2

Ukupno 403.500 ,

Svi prethodni podaci odnose se na standarde objavljene na srpskohrvatskom jeziku. Međutim, da bi odredbe jugoslovenskih standarda bile u što većoj meri razumljive i pristupačne svima građanima NR Slovenije, pristupljeno je i prevođenju jugoslovenskih stam darda na slovenački jezik, pa je dosad prevedeno i objavljeno na slovenačkom jeziku 80 raznih standarda.

Što se tiče prihoda SKS od prodaje jugoslovenskih standarda, odnosno, što se tiče načina određivanja cena jugoslovenskim standardima, tu treba ukazati na činjenicu da i pored znatnog poskupljenja grafičkih usluga tokom poslednjih godina, u određivanju cena jugoslovenskih standarda ipak nije bilo nikakvih značajnijih izmena. Ovde je neophodno ukazati da je u prodajne cene jugoslovenskih standarda ukalkulisana samo izrada (štampa ) standarda i režija koja prati rasturanje standarda (prodaju), a niukom slučaju i ostala režija SKS, izražena kroz neposredne izdatke za održavanje ustanove i izdatke koji proističu iz saradnje sa mnogim drugim ustanovama, preduzećima i licima neangažovanim u SKS. Pa, kako se jedan komplet jugoslovenskih standarda, od svih 2251 dosad izdatih, prodaje po ceni din. 84.284.— jasno je da su cene jugoslovenskih standarda znatno niže od cena standarda većine ostalih zemalja. !

Zavisno od postavljenih zadataka i zavisno od porasta interesa za jugoslovenske standarde, SKS je i 1959 nastojala da uključi u saradnju što veći broj naših stručnjaka iz industrije i da preko njih obezbedi primenljivost standarda u proizvodnji. Standardi, predlagani od pretstavnika proizvodnje i potrošnje i doneti uz saglasnost i jednih i drugih, dovođeni su u sklad sa našim tehničkim i ekonomskim mogućnostima, pa su samim tim neOSporno i primehnjivi. ·

Uporedo sa porastom interesa za naš: standarde, uočen je i porast interesa za inostrane standarde. Tokom 1959 mnoge naše fabrike i ustanove tražile su pomoć od SKS po pitanju inostranih standarda, koji su im bili potrebni radi ponuda i isporuka svojih proizvoda inostranim kupcima. Stoga je kroz 593 porudžbine fotokopirano 6.100 raznih inostranih standarda, a kroz 243 porudžbine nabavljesno je 1.717 inostranih standarda, kataloga i priručnika u originalu, za račun raznih interesenata u našoj zemlji. U isto vreme u toku je još 71 porudžbina za 2.227 inostranih standarda, kataloga i priručnika.

Tokom 1959 jačala je nadalje saradnja SKS i sa Međunarodnom organizacijom za standardizaciju (ISO) i Međunarodnom elektrotehničkom komisijom (IEC), izražena kroz učešće u diskusijama po pismenim anketama o predlozima preporuka, kao i kroz učešće na zasedanjima tehničkih komiteta i potkomiteta tih međunarodnih organizacija, a iz oblasti koje su od direktnog interesa za našu problematiku standardizacije.

Ova saradnja na međunarodnom nivou uslovila je pojačane napore i stručnog aparata

SKS i stručnjaka iz naše privrede koji se bave pitanjima standardizacije. Jer, neuključiti se

u saradnju sa tim organizacijama, a preko njih i sa ostalim manje ili više razvijenim zem-

ljama, značilo bi negirati potrebu i preimućstva od takve saradnje. Pa, ipak, intenzitet naše

saradnje još nije zadovoljavajući. Stoga je potrebno, imajući u vidu ogroman industriski razvitak naše zemlje, ulagati napore da se tasaradnja i dalje razvija.

Pružajući ovaj kratak osvrt na svoj rad u 1959 godini, Savezna komisija za standar-

dizaciju ističe ovom prilikom da će njen i dalji osnovni zadatak biti — donošenje u što kraćem roku, što većeg broja standarda. Međutim,taj njen zadatak mora da bude praćen upornim