JUS standardizacija
STANDARDIZACIJA
Zakon polazi od principa da treba omogućiti najšire učešće društvenih faktora u procesu izrade standarda. On predviđa jedan društveno-državni organ — Zavod za standardizaciju, — sa Savetom, u kome će biti zastupljeni svi glavni proizvođači i potrošači, a posebno važne privredne organizacije u zemlji ı važni potrošači, kao što su pošta, železnica, Jugoslovenska narodna armija itd. To znači da će Savet biti sastavljen od pretstavnika privrednih komora, stručnih udruženja, velikih privrednih zajednica, izvesnog broja članova koje će imenovati Savezno izvršno veće i pojedinih organa državne uprave, JNA, naučnih ustanova i nekih javnih radnika. Na taj način, svi ovi organi učestvovaće u određivanju programa standardizacije i u usmeravanju njenih ciljeva.
Da bi se stvorila šira baza za pripremanje i proučavanje raznih pitanja u vezi sa stadnardima data je mogućnost da se pri većim privrednim organizacijama i drugim ustanovama mogu osnivati posebna tela — biroi za standardizaciju — koji bi razrađivali i predlagali standarde, što će svakako uticati na proširenje baze izrade nacrta standarda.
Jedan od najznačajnijih zadataka Saveta za standardizaciju biće donošenje godišnjih i perspektivnih programa standardizacije. Osim toga, Savet će donositi i druge zaključke o načelnim pitanjima standardizacije,zatim odlučivaće u poslednjoj instanci o donošenju jugoslovenskih standarda i propisa o kvalitetu proizvoda i vršiti druge poslove za koje ga je Zakon ovlastio. -
Stručne komisije u okviru Zavoda obrazuje se od stručnjaka za odgovarajuću privrednu granu i službenika Zavoda, kao i pretstavnika zainteresovanih privrednih i društvenih organizacija i ustanova koje vrše kontrolu i utvrđivanje kvaliteta proizvoda, poluproizvoda i sirovina. Rešenje o imenovanju članova komisije donosiće direktor Zavoda. Stručne komisije utvrđivaće tekstove jugoslovenskih standarda iz odgovarajuće privredne oblasti, odnosno grane za koju su obrazovane. Prema tome, Zavod u celini donosi jugoslovenske standarde i propise o kvalitetu proizvoda. On daje mišljenje da li će proizvodnja koja se zasniva na pribavljenoj inostranoj tehničkoj dokumentaciji ili kooperaciji biti u skladu sa važećim jugoslovenskim standardima, odnosno perspektivnim razvojem naše
standardizacije. . |
Posle pripremanja nacrta standarda u stručnim komisijama, oni bi se, prema Zakonu, kao i dosad stavljali na javnu diskusiju pre no što bi bili definitivno usvojeni. Pritom, Zakon predviđa da se nacrti standarda obavezno dostavljaju saveznim privrednim komorama i savezima privrednih komora na mišljenje. Na taj način obezbeđeno je učešće najšire privredne javnosti pri donošenju jugoslovenskih standarda. Posle javne diskusije standarde bi proglašavao svojim rešenjem direktor Jugoslovenskog zavoda za standardizaciju. Međutim, ukoliko bi bile stavljene primedbe od strane zainteresovane komore protiv donošenja standarda, ili, ukoliko se direktor Jugoslovenskog zavoda za standardizaciju mne bi složio sa nacrtom standarda utvrđenim od strane stručne komisije ili, pak, ako dođe do razmimoilaženja između stručnih komisija i, na kraju, ako to zatraži koji član Saveta za standardizaciju, nacrt standarda mora se izneti pred Savet za standardizaciju na odlučivanje. ' |
Zakon predviđa da se standardi donose u okviru godišnjih programa standardizacije, koje donosi Savet na osnovu smernica Saveznog izvršnog veća. Prema odredbama Zakona izvesne ingerencije imaće Sekretarijat za industriju. Sekretarijat će imati pravo da, ako se za to ukaže potreba, predloži Zavodu za standardizaciju da unese u svoj godišnji program rada donošenje određenih standarda ili da njihovo donošenje uzme u prioritetno
razmatranje. i
| Značajne su odredbe Zakona po kojima predlog za donošenje jugoslovenskog standarda mogu podneti privredne organizacije, državni organi, ustanove i druge zainteresovane organizacije. Uz predlog mora se podneti i nacrt tog standarda ili odgovarajuća dokumentacija koja može da posluži za njegovu izradu. Ukoliko, posle javne diskusije, stručna komisija Zavoda bitno izmeni objavljeni nacrt jugoslovenskog standarda, izmenjeni nacrt mora se ponovo objaviti i dostaviti na mišljenje zainteresovanoj saveznoj komori, odnosno savezu komora i Državnom sekretarijatu za poslove Narodne odbrane.
Obavezna primena jugoslovenskog sfandarda, prema Zakonu, mora se naznačiti u samom standardu.
Ukoliko standard prestane da odgovara svojoj nameni, onda se on stavlja vam snage ili se zamenjuje novim standardom. Zamena se vrši po postupku predviđenom za donošenje standarda. Manje izmene vrše se rešenjem direktora Jugoslovenskog zavoda za standardizaciju, na predlog stručne komisije.
Donefi standardi i izmene u standardima objavlju se u Službenom listu FNRJ i u posebnom službenom biltenu Jugoslovenskog zavoda za standardizaciju. j
Jugoslovenski standardi ne odnose se na proizvode domaće radinosti i proizvode individualnih poljoprivrednih proizvođača, namenjene neposrednoj prodaji potrošačima.