JUS standardizacija

LEPKOVI ZA DRVO

U biltenu »Standardizacija« br. 9/1961. objavljeni su predlozi standarda za lepkove za drvo pa, prema tome, ovaj članak ima namenu da posluži kao obrazloženje opravdanosti donošenja stanđarđa za fe lepkove.

Potreba donošenja standarda

Domaća drvna i drvno-prerađivačka industrija nalaze se po svojim kapacitetima i tehničkom nivou fabrikacije prilično visoko u rang-listi u odnosu na druge evropske prerađivače drveta. Na to je znatno uticalo prilično bogatstvo naših prirodnih izvora drvne mase, koju nastojimo da u što većoj meri transformujemo u finalnu robu u našoj zemlji.

Savremeni asortimani bazne industrije: iverice, lesonit (meki izolacioni, ivrdi i ekstra-tvrdi), šper i panel-ploče, zatim masovna proizvodnja montažno-industrijske robe: građevinske slolarije, enterijera i eksterijera, nameštaja, ambalaže, modela, kalupa, raznih drvenih konstrukcija u građevinarstvu, itd., sve to uslovljava utrošak velikih količina lepka u svrhu čvrstog spajanja sastavnih delova od drveta u sklopu. A tu potrošnju skoro isključivo podmiruje domaća industrija sintetičkih i animalnih lepkova.

Usled toga u pitanju su:

a) iz grupe sintetičkih lepkova: karbamidni, fenolni, PVA-disperzioni lepak, itd.,

b) iz grupa animalnih lepkova: glutinski (koštano i kožno tutkalo), kazeinski i albuminski (krvnoalbuminski) lepak.

Pri tome najširu potrošnju imaju: karbamidni i glutinski lepak, i to prvopomenuti u industrijskoj proizvodnji (šper, panel, lesonit-ploča), a glutinski u montažne svrhe.

Laboratorijska kontrola se do danas bazirala ma stranim standardima ili na nekim adaptiranim fabričkim propisima. j

Šira kontrola proizvodnje obavljala se samo za glutinske lepkove (npr. u preduzećima »Miloš Mamić« — Zemun, »Tovarna kleja« — Ljubljana), koristeći pri tome nemačke »RAL« i metodologiju ispitivanja DIN propisa, s tim što se redovna kontrola u proizvodnji ipak ograničavala samo na određivanje viskoziteta, vlage i pH vrednosti. Ostala ispitivanja: pepeo, čvrstoća gela po Greiner-u, sadržaj masti, penušanje, otpornost prema kvarenju i mehaničke primese, obavljana su takođe, ali ređe, tj. samo po potrebi u prigodnoj kontroli. E

Ispitivanje krvnog albumina vršeno je samo institutski, dok u samoj proizvodnji još nije uspostavljena laboratorijska kontrola (kooperacija Zagrebačke klanice i Tvornice pokućstva u Zagrebu).

Ne mnogo bolje prilike vladaju i u domaćoj proizvodnji kazeinskog lepka (»Color« — Medvode, Industrijska mlekarna — Sežana i dr.).

Industrija sintetičkih lepkova (»Chromos« — Zagreb, »Duga« — Beograd, »Proletere — Skopje, »Idol« — Novi Sad i dr.) uspostavila je tipičnu pogonsku kontrolu, a ne kontrolu upotrebnih svojstava, tj. određivanje spec. gustine, koncentracije suve materije, pH vrednosti i viskoziteta (po Ford-u).

Najvažnije upotrebno svojstvo lepka je neosporno njegova efikasnost i trajnost lepljenja u različitim uslovima kondicioniranja, starenja i dejstva mikroorganizama. Ispitivanja ove vrste u redovnom prometu lepkova za drvo (pri prijemu robe) i nisu, tako reći, do sada vršena ni kod proizvođača, ni kod potrošača. Naše informacije o kvalitetu pojedinih lepkova u odnosu na ovo osnovno svojstvo oslanjaju se na srazmerno retke institutske ekspertize pojedinih trgovačkih proizvoda, koje se obično vrše prilikom puštanja lepka u promet i periodično (u najboljem slučaju jedanput godišnje) obnavljaju.

Donošenje jugoslovenskih standarda, pri današnjem načinu trgovinskog poslovanja, koje u nedostatku zvaničnih propisa veoma zanemaruje sprovođenje kvalitativne ocene lepkova pri prijemu robe, postalo Je u ovom trenutku već preka potreba naše privredne stvarnosti.

Iskustva u proizvodnji i ustaljenost proizvodnih normi za većinu lepkova za drvo već postoje. Ne može se reći da smo pri tome uspeli da dostignemo kvalitete poznatih inostranih proizvoda ove vrste (to u prvom redu važi za sintetičke lepkove), ali to nimalo ne ide u prilog koncepciji da standardizovanje ovih proizvoda treba još odlagati za izvesno vreme.

Neophodnost donošenja standarda za lepkove potencirana je činjenicama:

a) da već u relativno malim količinama upotrebe u odnosu na drvnu masu u konstrukciji, odnosno sastavljenom proizvodu, lepak bitno utiče na kvalitet finalne robe i da ponekad nastaju veliki rizici usled lošeg spajanja elemenata od drva;