JUS standardizacija
STANDARDIZACIJA 5
a ——I1— KK __ _______ _______ ____ ___ _____._ “" r.
iz najnovije literature se vidi da se za određivanje obradivosti čelika za automate skoro isključivo upotrebljavaju postupci kojima se određuje istrošenost noževa od koje je zavisna izdržljivost alata.
Troškovi obrade su u najvećoj meri zavisni od ekonomske brzine rezanja, koja je uslovljena izdržljivošću alata. Što je veća ekonomska brzina rezanja manji su troškovi obrade a veća obradivost čelika.
Kao ekonomska brzina rezanja smatra se ona brzina, pri kojoj alat izdrži određeno vreme od jednog do drugog brušenja noža, npr.
Pso — 60 min Faoo — 400 min
Između brojnih metoda kojima je moguće odrediti izdržljivost noževa, u literaturi se za ocenu obradivosti čelika predlažu sledeće klasične metode:
a) Ispitivanje izdržljivosti alata na osnovu merenja obrađene površine; b) Ispitivanje izdržljivosti alata do svetlog zaribavanja sa stepenastom brzinom rezanja. Uslovi za ispitivanje obradivosti ovim metodama date su u VDE standardima i to:
Stahl-Eisen Priffblatt No. 1162— 52 ispitivanje izdrživosti noževa na trošenje, 1164— 52 Ispitivanje istrošenosti noževa pri zarezivanju, 1166—52 Ispitivanje rastućom brzinom rezanja.
Od najnovijih metoda, pored metode »struganje s konstantnim potisnim pritiskom«, je pre svega metoda »određivanje istrošenosti mašinskih noževa sa upotrebom radioaktivnih izotopa«.
U sledećim poglavljima su dati kratki opisi i kritička ocena navedenih metoda određivanja obradivosti, sa posebnim osvrtom na primenljivost ovih metoda pri ocenjivanju obradivosti čelika za automate.
3.1. Ispitivanja izdržljivosti mašinskih noževa na trošenje
Ovo ispitivanje ima za cilj da se utvrdi kad pod određenim uslovima nastupa određena istrošenost mašinskih noževa. Pri tome se misli, pre svega, na tupljenje radi čiste abrazije, ne radi zagrevanja i omekšavanja, kao pri ispitivanju temperaturne izdržljivosti noževa. Šematski je ovo ispitivanje prikazano na sl. 1.
< -
x- pojedina merenja
e
brzina rezanja V
<
vreme rezanja t
v-brzina rezanja
Slika 1 — Šema ispitivanja istrošene izdržljivosti mašinskih noževa na trošenje.
Za vreme obrade (struganja) nož se troši, što se vidi kao istrošena leđna površina B i istrošenje na grudnoj površini alata K (slika 2-a). |
Ispitivanja vršimo pri uzdužnom struganju tako, da pri određenoj brzini PF, u različitim vremenskim razmacima (A /„) izmerimo istrošenje na leđnoj i grudnoj površini noža. Ispitivanja vršimo pri različitim obodnim brzinama: Po, Fx, Pa.
\