JUS standardizacija
STANDARDIZACIJA
Iz dobijenih podataka se u logaritamskim koordinatama prikazuje zavisnost istrošenosti noža (B, K) od vremena rezanja (slika 2-c), odnosno zavisnost između izdržljivosti noža (Ty, Tk) (min) i brzine rezanja
»v« (m/min) (slika 2-d). Kao ocena obradivosti može se uzeti brzina rezanja Pop ili P6og, ili ugao nagiba kao prava oc'ry ili Ok:
Istrošenje leđne površine Istrošenje gruane površine
rudna površina
vreme rezanja
vw OV Vi
aa
log TT :Š 8 K/KeK-K, ra E #
brzina rezanja log v brzina rezanja log v
Slika 2 — Ocena rezultata ispitivanja istrošenosti noževa.
Opisani način određivanja obradivosti čelika je jedan od osnovnih načina i dosta se upotrebljava, mada ima i dosta nedostataka.
Prvu praktičnu teškoću predstavlja merenje veličine istrošenosti površine, što zahteva vrlo precizne i skupe aparature. Za svako merenje je potrebno skinuti nož, izmeriti istrošenost i nož ponovo staviti u tačno određeni položaj. Određivanje linije (u dijagramu) zahteva dosta dugo struganje i veliku količinu čelika i zato su ovi opiti prilično skupi. Velika odstupanja među dobijenim podacima zahtevaju veliki broj merenja, što znatno produžuje vreme ispitivanja.
i; Opisani nedostaci dolaze posebno do izražaja pri ispitivanjima obradivosti čelika za automate. Celici za automate stružu se lakše i brže nego ostali, zato određivanje obradivosti prema opisanom načinu zahteva Još veću količinu čelika i duže vreme.
Ispitivanja, da bi ostvarili rentabilniju metodu na osnovu statičkih metoda, nisu pokazala poseban uspeh. Dokazano je da funkcija F — 7 pri manjim ili većim brzinama struganja u logaritamskim koordinatama teži pravoj, dok se pri različitim čelicima otklanja ulevoili desno, tako da ekstrapolacija sa kraćeg na duže vreme, nije primenljiva. |
Istraživanje takođe nije primenljivo za ispitivanje manjih profila (npr. hladno vučena šipka), u kojima se obično nabavlja čelik za automate. Hladna prerada ima veliki uticaj na obradivost čelika, zato su ispitivanja debljih šipki, koje nisu hladno vučene, nedovoljna.
Da bi se mogla ispitati obradivost čelika i kod tankih šipki, ostvarena je metoda »ispitivanje istrošenosti noževa pri zarezivanju«.
Pošto pri ovom postupku zadovoljavaju uzorci sa prečnikom min. 12 mm, ova metoda bi bila primenljiva za ispitivanja obradivosti čelika za automate ako bi bila dovoljno osetljiva.
Pri ovim ispitivanjima pravi se veliki broj zareza određenog geometrijskog oblika pod jednakim uslovima rezanja. Meri se istrošenost leđne površine noža, a podaci se ocenjuju isto kao pri ispitivanjima izdržljivosti noževa na trošenje, s razlikom da umesto vreme struganja unosimo broj zareza.
Poseban način izvođenja ovih opita je, da se pre zarezivanja komadi još čelno izbuše spiralnom burgijom. Pri ovom načinu pratimo pored istrošenosti noža još i istrošenost burgije.