JUS standardizacija
STANDARDIZACIJA | — — J -— ._- -- — - —. – –----- - - –- --–– Č–– –>J___ ___________ ___ _______
3.2. Ispitivanja izdržljivosti alata svetlog zaribavanja sa stepenastom brzinom rezanja Pri ovom načinu se, pri uzdužnom struganju nožem od brzoreznog čelika, brzina rezanja konti-
nuirano ali stepenasto povećava od neke početne brzine napred, dokle se usled tupljenja noža ne pojavi svetlo zaribavanje. Šema ovog načina ispitivanja obradivosti je prikazana na slici 3.
Brzim rezanja V
Vreme rezanja
s-pomak v-brzina rezanJo
Slika 3 — Šema ispitivanja izdržljivosti alata do svetlog zaribavanja sa stepenastom brzinom rezanja.
Kao rezultat pri kontinuiranom povećanju brzine uzima se konačna brzina rezanja u trenutku tupljenja noža FE, pri stepenastom povećanju i brzina PF. koja uzima u obzir i brzine iz prethodnih stupnjeva. P.omp Se izračunava na osnovu sledećeg obrasca:
Peomp=P,—o—1+AF . (m/min)
Vrednosti FE ili Pop služe kao indeks za poređenje obradivosti različitih uzoraka čelika.
Ispitivanje ima velike prednosti jer traje kratko vreme, ima veliku reproduktivnost i moguće ga je izvesti na manjim uzorcima. Indeksi obradivosti dobijeni ovom metodom su, prema podacima iz literature za praksu upotrebljivi, ali za čelike za automate premalo osetljivi. Najveći nedostatak ovog načina određivanja obradivosti je u tome, da je za izvođenje opita potreban strug bez stepenaste i automatske regulacije broja obrtaja i da su uzorci posebnog oblika.
3.3. Merenje istrošenosti noževa primenom radioaktivnih izotopa
Široka primena radioaktivnih izotopa našla je svoje mesto i na području ispitivanja obradivosti čelika. Metoda se zasniva na istim osnovama kao i klasična metoda merenja istrošenosti noževa, s tom razlikom da se pri ovoj metodi upotrebljava, umesto običnog, radioaktivni alat. Pri struganju radioaktivnim nožem se delići koji se'od noža odstranjuju usled istrošenosti slepe sa strugotinom. Istrošenost noža možemo odrediti merenjem radioaktivnosti strugotine.
Reproduktivnost ove metode je veća (+ 5%) od reproduktivnosti klasičnih metoda, koje se upotrebljavaju u istom cilju. Ispitivanja su brža, brzina obrade uobičajena, tako da ova ispitivanja možemo vršiti u normalnim uslovima obrade. Zato rezultati imaju neposrednu aplikativnu vrednost.
Ispitivanja su dosta osetljiva, tako da pokazuju razlike u obradivosti između pojedinih uzoraka čelika za automate, što se lepo vidi iz tabelarnog prikaza specifične istrošenosti mašinskih noževa pri obradi različitih vrsta čelika za automate (tabela br. 1). STAN,
|s