JUS standardizacija

I) Po jednima, vazduh ne sme da sadrži nikakve strane ı škodljive supstancije u bilo kojoj količini. On mora biti prirodan, čist. Očigledno je da je takav stav nerealan, neekonomičan, a ni medicinski opravdan. Ako bi prihvatili ovaj stav, to bi značilo da bi za vrlo niske koncentracije neke supstancije u vazduhu, koje inače organizam može bez ikakvih posledica sa lakoćom da savlada, morali da trošimo ogromna sredstva za njeno otklanjanje iz atmosfere (hermetizacija, ventilacija, prečišćavanje itd.).

U savremenim uslovima često je nemoguće izbeći delimično ı trenutno zagađenje atmosfere i stvar je u tome da se proceni kojim supstancijama, kojim koncentracijama i koliko dugo može biti izložen organizam njihovom delovanju a da ne dođe do neželjenih posledica.

II) Drugi autori smatraju da vrednosti MDK treba da leže na granici patoloških promena u organizmu. To jest, MDK ne smeju da izazivaju patološke promene, ali mogu da izazivaju fiziološke odbrambenozaštitne reakcije u organizmu.

Ovakav stav je takođe nepravilan i neprihvatljiv. Nehumano je i ne može se smatrati normalnim da čovek danima radi po 8 časova u atmosferi gde postoje takve koncentracije škodljivih supstancija u vazduhu koje izazivaju kijanje, kašalj i suze, pečenje i svrab očiju, dakle simptome intenživnog štetnog delovanja na organizam.

Ne možemo da stavimo organizam u situaciju u kojoj mora stalno da koristi svoje zaštitno-odbrambene mehanizme.

Navedene reakcije su opomena da se organizam mora ukloniti iz opasne zone. Kod stalnih zloupotreba refleksno-odbrambeni mehanizam može da zataji i da tako dođe do smrtne opasnosti. Setimo se samo dejstva H5S: pri dužem delovanju nastupa anosmija (oštećenje olfaktornih ćelija) ı odbrambenog mehanizma nema; takva se situacija često sreće kod visokih ali ne i smrtonosnih koncentracija. Zbog toga MDK moraju biti ispod koncentracija koje izazivaju pokretanje zaštitnih mehanizama u organizmu.

III) Gledište, da se MDK treba da donose na bazi fizioloških reakcija organizma na pojedine materije

smatramo ispravnim i jedino opravdanim. Prema tome, vrednosti MDK moraju biti ispod koncentracija koje izazivaju odbrambeno-zaštitne reakcije organizma. Nije jednostavno registrovati fiziološke promene u organizmu koje nastaju pod uticajem malih koncentracija pa se postavlja pitanje koje metode treba koristiti kao merilo da su nastupile promene u organizmu: kliničke, biološke ili koje druge? Smatramo da se moraju koristiti što osetljivije, po mogućstvu specifične metode, koje su u stanju da otkriju i registruju i najfinije fiziološke promene u organizmu kao što su, na primer, elektroencefalografija, atomska spektrometrija, adaptometrija, tremorometrija itd.

Većina fizioloških reakcija u organizmu nastaje pri koncentracijama koje se mogu osetiti mirisom, iz čega

se može izvesti praktičan zaključak da su sve koncentracije raznih supstancija koje se mogu osetiti čulom

mirisa ili izazivaju odbrambene reakcije, nedozvoljene.

Ispitivanja V. A. Rjazanova i njegovih saradnika na metodama pneumopgrafijom, adaptometrijom, hronaksimetrijom, elektroencefalografijom i drugim metodama pokazala su da su koncentracije materija koje izazivaju razne fiziološke manifestacije organizma daleko ispod normi MDK datim u ovom predlogu.

Na sledećoj tabeli dati su podaci o nekim supstancijama.

MINIMALNE KONCENTRACIJE POJEDINIH MATERIJA KOJE IZAZIVAJU PROMENE U ORGANIZMU (ispitivane raznim materijama).

Tabela 3 METODA ISPITIVANJA | NORME ZA MDK Materija Olfakto- | Pneumo- | Optička | Svetlosna ORO jak GA SSSR SFRJ metrija | grafija |hronaksija dacija nih 1966. 1967. 1964. refleksa H.-SO, 0,6 l = 0,7 0,4 ı i ı Hlor . 0,8 9 155 1,0 — 3 1 2 Akrolein 0,8 [55 0,75 0,6 = 0,25 0,7 0,25 Formaldehid 0,07 _- 0,08 0,1 — 6 || 6 SO» 155 -_ 153 0,6 _ 13 10 10 SO3 0,1 — 0,6 — 0,6 = — Metanol 4,3 — — 3,7 — 260 50 260 Metilacetat 0,5 == =: 0,18 0,08 610 100 450 Etilacetat 0,6 — _— 0,3 _—_ 1400 200 1400 Butilacetat 0,6 —- — 0,3 0,13 710 200 950 Amilacetat 0,6 -— — 0,3 — 1050 100 525 Vinilacetat 1,0 — -—- 0,77 0,3 — 10 Sona kiselina — — — 0,2 -— 7 0,1 7 Furfurol 1,0 O — 0,3 0,08 20 10 20 Dinil 0,06 — — 0,06 0,03 — 0,1 _Stirol 0,02 = =. === 0,005 420 5 420

| a a a i o CC a a a III II III aaa a II ————o<——<———