JUS standardizacija

.

ri e

STANDARDIZACIJA

5.221

A

Rea APN al OV EE 5 - | RPK" i o MILE Mi. JM WOrA-— Z- aNiJ O Va a OE | Md aa i 2 .·.. x Fr.

Rezultati dobijeni ovim metodama pokazuju neznatne razlike, jedino u pogledu brzine rada i visine troškova ima prednosti formaldehidna metoda.

Određivanje ukupnog azota po Kjeldal-metodi

5.221.1 Princip metode

Princip metode se sastoji u ređukciji nitrata u alkalnoj sredini pomoću Devarđove legure, zatim u destilaciji amonijaka i njeeovom uvođenju u standardni rastvor hlorovodonične kiseline. Višak hlorovodonične kiseline retitriše se rastvorom natrijumhidroksida, uz indikator metiloranž, ili uz taširo (tashiro) indikator, radi jasnijeg prelaza boje pri retitraciji. Ovaj indikator se priprema prema opisu u tač. 5.221.3.

5.221.2 Aparatura

Za određivanje sadržaja ukupnog azota po ovoj metodi upotrebljava se aparatura prikazana na slici, koja se sastoji iz sledećih delova:

A — KJeldal-boca sa okruglim dnom i dugim grlom, zapremine 500 do 800 ml,

'B — hvataž kapi,

C — levak snabđeven slavinom koja služi za uvođenje rastvora natrijumhidroksida u Kjeldal-bocu, D — cev koja spaja Kjeldal-bocu sa hladnjakom E,

E — hladnjak, -

F — nastavak izlazne cevi hladnjaka, koja se završava kapilarom unutrašnjeg prečnika 0,5 mm, G — erlenmajer. zapremine 500 ml.

0 — M a. - MN ia

107 Me.