JUS standardizacija

534 STANDARDIZACIJA

ZNAČAJ ISO-RADOVA

Ovi radovi imaju poseban značaj za zemlje sa razvijenom razmenom robe i proizvoda. Kako pri izvozu tako i pri uvozu, za otpremljenu robu i proizvode, a specijalno za one koji služe za dalju reprodukciju, neophodno je postići saglasnost za niz njihovih osobina (karakteristika), koje se stoga moraju proveravati. Za to su potrebne jedinstvene, opšte priznate i cenjene metode ispitivanja od strane zainteresovanih strana.

Sa razvojem i usavršavanjem standardizacije u tehnički visoko razvijenim zemljama, njihovi standardi su se koristili u međunarodnoj razmeni kao baza za kontrolu i usaglašavanje kvaliteta. Pre II svetskog rata to su pretežno bili DIN-standardi, koji su uživali veliki ugled u svetu. Posle rata, na prvom mestu su bili britanski (BS) standardi i pre svega američki standardi (ASTM), što znači da su manje razvijene zemlje pri nabavci sirovina, poluproizvoda i gotovih proizvoda 'bile prinuđene da kvalitet proveravaju njihovim već utvrđenim metodama i postupcima.

Međutim, poznato je da se pri ispitivanju određenih osobina neke sirovine ili proizvoda, izborom metode i načina rada može u jednom ili drugom pravcu uticati, što je dovodilo do nepoverenja i nesporazuma. Ovo nepoverenje treba da se odstrani zajedničkim međunarodnim radovima u okviru ISO-a, pri čemu svaka zemlja ima podjednaku mogućnost da — preko svojih predstavnika — direktno sarađuje u razradi i donošenju preporuka ili da bar prati i posmatra taj rad.

Postoje tri značajna razloga zbog kojih bi proizvođači morali aktivno sarađivati na ovim radovima.

1. — Proizvođači su često suočeni sa činjenicom da se pri kontroli proizvodnje susreću sa više ili čak mnogo odstupanja u uslovima kvaliteta (tehničkim uslovima) i pre svega sa različitim postupcima ispitivanja i analize;

2. — Za zemlje sa razvijenim izvozom, učešće u radu međunarodne standardizacije je od posebnog značaja,

jer time štite sopstvene interese i pri tom vode računa da se ne usvoje zaključci koji bi bili suprotni ovim interesima; 3. — Izrada jedinstvenih međunarodnih metoda i postupaka ispitivanja, olakšava razmenu robe, omogućava da se reklamacije raščiste na brz i Jednoobrazan način i da se često one i izbegnu. Iz navedenog se može prihvatiti konstatacija da »što je aktivnije učešće industrije jedne zemlje na ISO-radovima, time je njihov uticaj snažniji i veći na uobličavanje preporuka i standarda«.

DOSADAŠNJI RAZVOJ U TEHNIČKOM KOMITETU ISO/TC 47 »HEMIJA«

Prvo zasedanje ovog Komiteta održano je od 16. do 20. septembra 1950. godine u Milanu, kome je prisustvovalo 20 zemalja-članica, od kojih su 9 bili P-članovi, a 11 O-članovi, prema sledećem rasporedu:

P-članovi: Brazilija, Francuska, Indija, Italija (Sekretarijat), Austrija, Poljska, Portugal, Švajcarska, Čehoslovačka.

O-članovi: Belgija, Čile, Finska, Izrael, Jugoslavija, Meksiko, Novi Zeland, Holandija, Švedska, Južnoafrička Unija i SSSR. Drugo zasedanje ISO/TC 47 održano je od 5. do 7. novembra 1951. godine ponovo u Milanu.

Na trećem zasedanju Komiteta održanom od 5. do 8. oktobra 1953. godine u Pizi, broj zemaljačlanica povećao se na 30, od čega je bilo 13 P-članova, među kojima se prvi put pojavljuje i SR Nemačka, zemlja sa snažno razvijenom hemijskom industrijom. Sledeća zasedanja su održana u Sirmionu (Italija) od 1. do 4. oktobra 1956. ı u Rimu od 3. do 6. oktobra 1960.

Šesto zasedanje je održano od 7. do 11. oktobra 1965. u Londonu. Na poslednjem zasedanju održanom od 2. do 4. oktobra 1968. u Berlinu (zapadnom) ukupan broj zemalja-članica iznosio je 43, i to:

P-članovi: Belgija, Brazilija, Bušarska, Kanada, Italija (Sekretarijat), Francuska, Velika Britanija, Indija, Izrael, Holandija, Nemačka, Austrija, Poljska, Portugal, Rumunija. Švajcarska, Španija, Južnoafrička Unija, Čehoslovačka, Sovjetski Savez, Mađarska, Sjedinjene Države Amerike, Ujedinjena Arapska Republika.

O-članovi: Argentina, Australija, Čile, Kuba, Finska, Grčka, Iran, Japan, Jugoslavija, Liban, Meksiko, Novi Zeland, Severna Koreja, Norveška, Pakistan, Švedska, Singapur, Severna Koreja, Tajland i Turska.

Prema dosadašnjem stanju Tehnički komitet ISO/TC 47 »Hemija« obuhvata 15 stalnih radnih grupa (RG) koje se bave izradom specifikacija i metoda ispitivanja sledećih proizvoda, odnosno proizvodnih grupa: :

Radna grupa 1 (Sekret.: Italija): Hlorovodonična i sumporna kiselina, amonijumnitrat i sumpor.

Radna grupa 2 (Sekret.: Belgija): Amonijumsulfat, amonijak, azotna kiselina i glicerin.

Radna grupa 3 (Sekret.: Belgija): Hlor, alkalni hidroksidi, alkalni karbonati, alkalni silikati i natriJjumbikarbonat. Radna grupa 4 (Sekret.: Vel. Britanija): Organske kiseline, alkoholi i aldehidi, aceton, fenol, krezol, ksilenol, krezolna kiselina. Opšte metode ispitivanja organskih proizvoda.

Radna grupa 5 (Sekret.: Italija): Urea i amonijumbikarbonat. Radna grupa 6 (Sekret.: SR Nemačka): Halogenski derivati ugljovodonika.