JUS standardizacija

200 . STANDARDIZACIJA a KI O O - -- NI O ORO CO CRO a

Uopšteno, preporuke IEC su opširniji dokumenti nego preporuke ISO, pa i sadrže više detalja, S obzirom da se delimično usklađivanje nekog nacionalnog standarda može sprovesti na mnogo raznih načina, sa veoma različitim tehničkim i komercijalnim implikacijama, to je IEC odlučila da ne vredi statistički izraziti stupanj nacionalnog primenjivanja njenih preporuka. Međutim, mnoge preporuke IEC se navode u celom svetu kao uslovi za ugovore o nabavkama generatora i opreme za prenos energije.

Specijalne višenacionalne organizacije

Zemlje-članice ISO koje pripadaju Evropskoj ekonomskoj zajednici (EEC) i Evropskoj uniji slobodne trgovine (EFTA) obrazovale su Evropski komitet za koordinaciju standarda (CEN). Članice IEC iz istih zemalja obrazovale su paralelno telo, Evropski komitet za koordinaciju elektrotehničkih standarda CENEL) za rad na elektrotehničkom polju. Zadatak Je da se u Zapadnoj Evropi standardi unificiraju.

esto se događa, ako Francuska, Savezna Republika Nemačka i Ujedinjena Kraljevina postignu saglasnost, ostale zemlje su u mogućnosti da se tome prilagode. Ove tri zemlje, dakle, dejstvuju korisno da se postigne šira saglasnost u izvesnim oblastima standardizacije.

U Istočnoj Evropi, Komisija za standardizaciju pri Savetu uzajamne ekonomske pomoći radi na koordinaciji predmeta čiju standardizaciju treba razmatrati, i na usklađivanju pojedinih nacionalnih standarda. Sa jednim izuzetkom, ove NOS su takođe članice ISO i IEC i voljne su da usvoje međunarodne preporuke gde one postoje.

Treba primetiti da regionalna aktivnost u Evropi nije izazvala nikakve promene u funkcionisanju ISO i TEC, gde svaka zemlja-članica i dalje dejstvuje kao punopravan član. Ta aktivnost može čak i da ubrza rad u njihovim tehničkim komitetima. Kad se razmatraju regionalni sporazumi između zemalja u razvoju, mora se uzeti u obzir iskustvo rada na standardizaciji na tom nivou u Evropi.

Treće evropsko telo je Međunarodna komisija za propise i kontrolu električne opreme, koje donosi uglavnom standarde bezbednosti; pojedine vlade uključuju te standarde u svoje propise o uvozu.

Panamerički komitet za standardizaciju (COPANT) povezuje SAD sa većinom latinoameričkih zemalja u kojima postoji NOS. Većina tih latinoameričkih zemalja učlanjena je u ISO i TEC, ali njihovo učešće u tehničkom radu je veoma ograničeno, češće zbog nedostatka finansijskih sredstava nego zbog pomanjkanja kvalifikovanih stručnjaka. Tako se tamo priznaje važnost standardizacije u svetskim razmerama, postoji donekle uverenje da se njihova gledišta i specijalni uslovi Latinske Amerike ne uzimaju uvek u obzir. U isto vreme, u Latinskoj Americi napreduje proces ekonomske integracije i jasno pokazuje neophodnost standardizacije u tom delu sveta.

Program radova obuhvata izvesne predmete regionalnog značaja, kao što su riblje konzerve u limenkama, kojima ISO ne daje naročit prioritet. Održan je izvestan broj seminara i zasedanja tehničkih komiteta, posle čega se pojavilo preko 100 preporučenih regionalnih standarda. Finansije i dalje predstavljaju problem i neke NOS imaju teškoće da se održe u nacionalnom, regionalnom i „međunarodnom radu.

Na Srednjem Istoku, posle dveju konferencija posvećenih razvoju standardizacije, Arapski ekonomski savet je obrazovao u 1961. g. stalni komitet za standarde i mere, koji je preporučio osnivanje Arapske organizacije za standarde i metrologiju (ASMO). Ova specijalizovana ustanova Lige Arapskih Država ustanovljena je jula 1967. i sada broji devet članova: Irak, Jordan, Kuvajt, Liban, Libiju, Saudi Arabiju, Sudan, Siriju i Ujedinjenu Arapsku Republiku. Ciljevi ASMO su da pomogne osnivanje ustanova za standardizaciju i metrologiju u arapskim državama: da unificira i uskladi Jedinice mera, tehničke izraze i standarde u zemljama-članicama: da uskladi donete arapske standarde sa međunarodnim preporukama

ISO; da na kooperativnoj bazi potpomaže projekte kao što su programi obučavanja i osnivanje centra za tehničku dokumentaciju.

Skoro svaka privredna saradnja između vlada dovodi ranije ili docnije do uvođenja nekih standarda,

uz rizik podvostručenja rada koji se već obavlja na nekom drugom mestu. Takva podvostručenja se mogu izbeći samo ako postoji efikasan koordinacioni mehanizam.

Evropska Zajednica uglja i čelika (ECSC) i Evropska Ekonomska Zajednica donose propise koji obuhvataju i standarde. Organizacija za ekonomsku kooperaciju i razvoj (OECD) razmatrala je standarde za pakovanje lako kvarljivih životnih namirnica. Vlade Zapadne Evrope su izjavile da, po pravilu, žele da se

njihove NOS staraju o usklađivanju standarda u oblasti sa radovima CEN i CENEL, a rezultati ovakvog rada će, prema potrebi, biti korišćeni za donošenje državnih propisa.