JUS standardizacija
208 STANDARDIZACIJA a a aa O i i O au i SVA O | „ ZO ay OV
Osim toga, jeftina proizvodnja dugmadi omogućila je preduzeću da ih proda sa zaradom drug:m preduzećima iste industrije. Posle osamnaest meseci, ova zarada se pcpela na 35000 dolara, čineći ukupan dobitak na 118000 dolara na samo jedan od više hiljada tipova.
18. Što se tiče nemerljivih koristi dobivenih dobro organizovanom standardizacijom, treba ovde pomenuti samo mogućnost da se otklone konfuzija i greške usled nedostatka efikasnih standarda. Poznat je slučaj da se ista stvar označava različitim rečima ili različite stvari označavzju istim imenom. Ne samo da su takvi uslovi uzrok gubljenja vremena, snage i novca, već takođe mogu štetiti u smislu kooperz.cije toliko važne za usklađivanje ljudskih aktivnosti, što je jedan od ciljeva racionalne standardizacije.
19. Pre nekoliko godina, neki veliki fabrikant mžšina iz SAD napisao je-o tome, kao odgovor na studiju izrađenu od Američkog društva za standardizaciju:
»Pored smanjenja broja artikala u magacinima, najveća preimućstva jednog programa standardizzcije su u velikoj meri nemerljivi. Ne mogu se meriti u dolarima nebrojene diskusije bez znzčaja, ncpotrcbne konferencije traganja po katalozima, na kojima se gubi ogromno vreme a koji nestzju standardizacijom. Kao način da se obrazuje novo osoblje sa cptimalnim učinkom za minimum vremena, priručnik za standardizaciju ne bi mogao biti prevaziđen u efikasnosti. Direktni efekti u postojanosti visokog kvaliteta proizvoda i koristi dobivene smanjenjem otpadaka, nisu merljivi na cpipljiv način«.
20. Ova izjava data u ime jednog velikog preduzeća visokoindustrijalizovane zemlje može se primeniti
isto tako dobro i na neko malo preduzeće zemlje koja počinje da razvija :voja industrijska preduzeća. Razlika između ova dva slučaja je pitanje sttpsna a ne pitanje princ:pa. Dalji primer, kompleksiniji, bio je izrečen od strane predsednika Organizacije ISO Faruk Siinter-a; i govori o koristima dobivenim primenom standarda na neke poljoprivredne proizvode iz izvoza u Turskoj.
21. Pre drugog svetskog rata, izvoz iz Turske uglavnom se sastojao iz poljoprivrednih proizvoda; glavni standardi izrađeni u smislu novog pravca bili su za lešnike (u ljusci i oljušteni), jaja, suvo grožđe, moher, vunu, žir za dobijanje tanina itd.
Ako posmatramo kretanje razvoja ovih proizvoda pod uglom primene standarda za unapređenje izvoza, dobiveni rezultati daju potpuno zadovoljenje u ovoj oblasti pošto:
a) Pre uvođenja standarda, ovi proizvodi su se· mogli prodavati na međunarodnom trž:štu samo uz podnošenje uzorka, koji je postao baza za ugovor, dok posle uvođenja standarda, ugovori su sklapani na bazi prepiske ili čak telegrafski, naznačavanjem klase robe i označavajući tip robe ili samo broj.
b) Slično tome, pre uvođenja standardizacije, cene ove robe su bile utvrđene — da bi se omogućila izvesna rezerva za kvalitet i arbitražu — uvek na nekoliko poena iznad cena konkurenata koji su već bili sproveli standardizaciju, na primer, španski lešnik. Posle dve godine prakse standardizacije lešnika i obavezne kontrole pri ekspedovanju, cene turskog lešnika ne samo da su dostigle paritet cena konkurencije, već su ih čak prevazišle s obzirom na svoj bolji kvalitet.
[)] Posle uvođenja standardizacije, potražnja se takođe povećavala iz godine u godinu što je" imalo reperkusije na proizvodnju. Prema statistici proizvodnje, konstatuje se da je proizvodnja turskog lešnika skoro duplirana, svake godine proširujući nove obradljive. površine za gajenje ovih proizvoda. Radi potvrde ovog, korisno će biti dati nekoliko statističkih podataka:
Godišnja proizvodnja lešnika u ljusci u Turskoj I Serija: godine posle uvođenja standarda
1936 : 64155 tona 1937. : 7 464877. 1938.::: .. 28056. 1939: 107147 1940 : „36863 „,
II Serija: nivo poslednjih godina 1961 : „76000 tona 1962 7 122380 5, 1963 : 88440 1964 : 195215 1965 : 62000 „,
Nepravilnost od jedne godine do druge ne proizilazi od smanjenja zasađene površine (pošto su to voćnjaci) već iz klimatskih razloga i berbe, što čini da proizvodnja jedne godine bude obilna a druge deficitarna.
Može se. reći da su se isti efekti poboljšanja pokazali za skoro sve standardizovane proizvode.