JUS standardizacija
STANDARDIZACIJA 209
a ac o—I—I–__ – —____ __________________ŽMU?
22. U toku poslednjih godina, Turska je izradila standarde za agrume i konstatovani su isti efekti na izvoz. Pre standardizacije, turski limunovi prodavani su na licitaciji u Hamburgu; na primer, imali su nižu cenu od italijanskih limunova. Kada se počelo da radi na standardima, jedna turska firma iz Mersine počela je na svoju sopstvenu inicijativu da priprema svoje isporuke prema budućim turskim standardima. Ovako standardizovane isporuke uskoro su stvorile sebi renome, te je cena njihove marke povećavala cenu za 1 DM po sanduku, što odgovara povećanju od 6 do 7 %, a što je znatna razlika. Posle toga, za sve turske limunove standardizovane za izvoz, ova razlika u ceni postala je opšta.
B. STANDARDIZACIJA I TEHNOLOŠKI RAZVOJ
Prethodnica progresa
23. »Jedini progres od interesa za čoveka je onaj koji poboljšava životne uslove čovečanstva, to jest društveni progres. Osvajanje nekog novog proizvoda predstavlja progres samo ako postignuta korist nadoknađuje amortizaciju alata i izdatke na obuku uslovljenu novom proizvodnjom.
Progres se ne sastoji u tome da se osvaja proizvodnja velikog broja različitih proizvoda. Progres se postiže postepeno, prelaskom sa jednog postojećeg proizvoda na drugi, dovoljno' različit od prethodnog. Drugim rečima, progres se ne sastoji u pronalascima već u uvođenju reda.
Standardizovati znači uvesti red u zemlji, kako u proizvođača tako i u korisnika. To je taj red, ili, bolje rečeno, standardizacija koja sačinjava progres. Standardizacija se ne suprotstavlja progresu, pošto je ona sama. progres«.
24. Ovo su reči Ernesta Lhoste, bivšeg generalnog direktora Francuskog udruženja za standardizaciju (AFNOR). Kada su one bile objavljene u 1930. god., progres Je bio još apstraktan pojam i sama pomisao o podvrgavanju progresa racionalnom upravljanju bila je neverovatna. Danas, mada je mogućnost unapređenja tehničkog istraživanja i standardizacije poznata, nije još opšte priznato da upravljanje progresom zahteva kombinaciju istraživanja i standardizacije.
29: Evo jednog primera uske saradnje istraživanja i standardizacije. Ovaj primer je uzet iz domena međunarodne standardizacije. S obzirom da je u međunarodnoj standardizaciji radni ritam sporiji nego u nacionalnoj, u prvi mah izgleda da ova prva ne može da održi ritam istraživanja. Reč je o oblastima obrade informacija u kojoj je ritam razvitka naročito brz. 1965. god. dva zasedanja ISO potvrdila su primenu svetskih razmera za izvestan tip štamparskog znaka ili znaka za pisaću mašinu nazvanog »ROC B<c čiji jasan oblik u isto vreme omogućuje automatsko optičko čitanje i uobičajene kancelarijske radove. Ova standardizacija se tako blisko vezala za istraživanje da je saglasnost postignuta u okviru ISO više godina ispred vremena u kome će slovni znak dobiti najširu primenu. 7
Činjenica je da bise mali broj proizvođača upustio u veće investicije bez tehničke stabilnosti koju donosi ISO.
26. U referatu prezentiranom na Generalnoj skupštini AFNOR 1966. god., predsednik ove organizacije Louis Armand je izjavio da bi trebalo standardizaciju i istraživanje uvrstiti u kategoriju nacionalnih aktivnosti kojima se mora osigurati razvoj u većoj fazmeri od prosečnog razvoja privrede, tako da bi mogli
odigrati aktivnu ulogu u privrednom razvoju. Važno je napomenuti da je AFNOR prihvatio ovaj predlog pri izradi svog budžeta.
27. Kao što istraživanja teže da poboljšaju postupke i načine proizvodnje, iznalazeći što ekonomičnije i u pogledu funkcionalnosti što korisnije oblike, otkrivajući nove materijale, procese, metode, tehničke kontrole i drugo, uloga standardizacije je da ih brzo prilagodi za primenu svakidašnje industrije. Rezultati istraživanja danas čine bazu na kojoj se zasnivaju standardi, a kada se dalji progres ostvari, revizijama i dopunama upotpuniće se postojeći standardi novim znanjima. Na taj način standardizacija ide u korak sa razvitkom nauke i tehnologije i omogućava industriji da se širi i usavršava u skladu sa razvojem zemlje ı tehnike.
28. Ako porast koji karakteriše tehnički progres posmatramo uporedo sa činjenicom da je standardizacija pozvana da ide u korak sa progresom, izvodi se lako zaključak da Joj ovako stanje stvari nameće ozbiljne probleme evolucije. Kako joj njena sopstvena priroda nameće da daje osnove stalne ili privremeno stabilne, bilo je potrebno naći postupak koji bi odgovarao ovom neprekidnom i nestabilnom stanju. Na primer, nedavno stvoreni »francuski registrovani standard« i »eksperimentalni standard« odnose se na ovaj problem. Iz ovoga proizilazi i program koji je sada u ispitivanju u AFNOR-u, na osnovu koga se ovakav francuski standard posle pet godina postojanja podvrgava TCVIZIJI,