JUS standardizacija

210 STANDARDIZACIJA ar E al a an e ci a M o LE CE IO OVI RVI EJUU

Ovo nije ništa iznenađujuće: to je redovna praksa Američkog društva za ispitivanje materijala koje svake godine objavljuje svoje 32 knjige sa 30 % revidiranih strana.

To je današnje kretanje standardizacije sa njenom sve tešnjom povezanošću sa naučnim istraživanjima. Put industrijskog razvoja

29; Može se okarakterisati kao »nerazvijena« zemlja koja drugim zemljama poverava preradu svojih poljoprivrednih proizvoda i rudnih blaga a prerađene proizvode potrebne za Život uvozi.

Takva zemlja prelazi u kvalifikaciju »u razvoju«, kada po cenu nacionalne snage (čija mera nekad nije poznata)

nastoji da unese u proizvode koje izvozi znatan deo svoga nacionalnog rada i da pokrije lokalnom industrijom znatan deo svojih potreba u industrijskim proizvodima.

U prvo vreme, zemlja izvoznik sirovih materijala je obično prinuđena da prihvata uslove koje postavljaju njeni kupci, kako u pogledu ponuđenih cena naručenih količina tako i u pogledu zahtevanih karakteristika (standardi). Ona nije manje zavisna od uslova koje diktiraju njeni liferanti ni kada kupuje industrijske proizvode; ona je često prinuđena da menja liferante pod nepovoljnim uslovima. Na taj način zemlja dobija raznolik asortiman industrijskih proizvoda koji odgovaraju raznim standardima, što stvara teškoće pri kasnijoj primeni i održavanju.

„Zemlja u razvoju“ teži da se otrgne iz ovakve situacije. Ona ne može ovo potpuno da učini ako se

koncentriše isključivo na političke ili finansijske aspekte ekonomske nezavisnosti kojoj ona teži a zanemari tehnički aspekt. -

30. Problem koji se u tom pogledu postavlja zemljama u razvoju nalazi se u potrebi da se preskoči sa epohe vožnje bicikle m na epohu vožnje avionom ili bar automobilom, i da u isto vreme uzme učešće na svetskom tržištu. Ono što su industrijalizovane zemlje učinile u svoje vreme pod pritiskom sekundarnih efekata dva duga rata, nove zemlje treba ovo da realizuju praktički od jednog do drugog dana. Potrebno im Je dakle pružiti pomoć da ne bi morale da ponovo »pronalaze točak«. Za rešenje ovog problema potrebna su znanja i iskustva »konzervisana« u obliku standarda koji mogu doprineti da se jednim skokom ode unapred.

31. Standardizacija se zasniva na iskustvu koje su stekle firme i preduzeća, rezultatima istraživanja i naučnog iskustva, analizi statističkih podataka iz eksploatacije proizvoda. Pošto su standardi odraz savremenih ostvarenja nauke i tehnike, postignutih od strane zemalja sa visokorazvijenom industrijom i privredom, njihovo uvođenje u proizvodnju manje razvijenih zemalja znači prihvatanje iskustava stečenih od

razvijenijih zemalja. Standardi su, prema tome, snažno sredstvo da se prenese najvrednije iskustvo stečeno od svih zemalja u toku dugog niza godina.

82: U industrijalizovanim zemljama, današnja koncepcija standardizacije je nastala saznanjem o potrebi za usklađenjem, prilagođavanjem i uvođenjem ekonomije i harmonije u postojeći okvir industrije, tamo gde je industrijska fabrikacija često prethodila standardizaciji. Ne mora se ponoviti isti niz istorijskih činjenica u manje razvijenim zemljama. Obratno i iz oči glednih razloga, koordinaciju je mnogo teže ostvariti u stadijumu već naprednog razvitka nego u njegovom početku. Investirani kapital, troškovi i teškoće koje nastaju zbog promena u programu ili tipu fabrikacije čine veoma važan faktor. Iskustvo nacionalnih orga– nizacija za standardizaciju industrijalizovanih zemalja jasno svedoče o mnogostrukim teškoćama koje treba savladati ako se želi uvesti standardizacija u postojeće preduzeće. Imajući na umu ovo iskustvo, ove nacionalne organizacije su postale pažljivije, naročito u pogledu novorazvijenih industrija, kao što su oblast nuklearne energije, automatizacije, elektronskih: računara i dr,

Prema tome, za manje razvijene zemlje bilo bi korisnije da standardizacija prethodi industrijalizaciji, naročito na nacionalnom nivou, uzimajući u obzir da im mogu poslužiti postojeći međunarodni standardi i preporuke ISO i IEC. Industrijsko planiranje treba. da pretpostavi postojanje nekih standarda, i koristi izvučene iz prethodnog planiranja standardizacije mogu imati ogroman značaj, naročito za zemlju u razvoju.

Škola modernog infernacionalizma

33. Poželjno je da jedna novoobrazovana država bude sposobna za takmičenje kad izlazi na svetsko tržište, da može da razvije izvoznu industriju ili poljoprivredne proizvode za izvoz, ili čak da može da proizvodi artikle za unutrašnje tržište na bazi optimalne produktivnosti. U isto vreme, takođe je poželjno da može što je moguće više da uvozi investicione artikle i artikle široke potrošnje, koji ne stvaraju mnogo problema u pogledu uzajamne kompatibilnosti, rezervnih delova, kvaliteta, sigurnosti, itd.

Ma kakav da je motiv, on vodi neminovno zaključku o potrebi standardizacije. Na raznim mestima u prethodnim stavovima, bilo je reči o internim standardima preduzeća i nacionalnim standardima. Kao što je bilo protumačeno pomoću prostornog dijagrama, moguće je izrađivati standarde raznih nivoa, prema važnosti, funkcionalnim i geografskim karakteristikama grupe koja učestvuje u radu. Takođe je bilo rečeno da Je pri donošenju jednog standarda na određenom nivou potrebno imati na umu sadržaj standarda koji obrađuju isto pitanje i isti aspekt ali na različitim nivoima nižim i/ili višim. Izrada standarda na određenom nivou može, naravno, dovesti do poništavanja ili revizije standarda nižeg nivoa, ili čak višeg nivoa. Na ovaj način se stvorila hijerarhija standarda na bazi koje, pri optimalnim uslovima, standardi nižeg nivoa jednostavno preuzimaju sadržaj standarda višeg nivoa ili, u izvesnim slučajevima, odabiraju između različitih ekvi= valentnih varijanata datih u standardu višeg nivoa ili kompletiraju, ako je potrebno, propise ovog standarda.