JUS standardizacija

196 STANDARDIZACIJA

U razvijenim zemljama, prvu i drugu grupu često organizuju zainteresovane industrijske organizacije. U svakom slučaju, inženjeri-standardizeri preduzeća konsultuju se pri izradi predloga. U zemljama u razvoju, NOS mora da organizuje sve faze rada.

Teorijsko polje rada NOS malo se razlikuje u pojedinim zemljama; NOS obično obuhvata sve sektore industrije, premda granica između industrije i poljoprivrede ili transporta i komunikacija nije uvek povučena na sasvim istovetan način. Iz istorijskih razloga, elektrotehnička industrija nekad podleže specijalnom režimu. U praksi, NOS posvećuje najveću pažnju onim industrijskim oblastima koje su privredno najvažnije u toj zemlji. Tamo gde preovlađuju finansijski izvori koji ne dolaze od države, postoji uvek rizik da pojedini sektori ne uživaju podršku koju bi trebalo da imaju, ako je finansijski doprinos iz privatnih izvora za taj sektor nedovoljan. Dešava se, takođe, da je državna uprava toliko aktivna u donošenju obaveznih standarda za izvesne sektore, na primer, za životne namirnice i lekove u SAD, da je nedržavna NOS u toj zemlji potpuno neaktivna u tim sektorima.

Osim pripremanja industrijskih standarda, pojedine NOS mogu obavljati i razne druge funkcije. Tako, pored standardizacije, ista ustanova je nadležna i za kontrolu mera i tegova u Bugarskoj, Kubi, Iranu, Meksiku, Rumuniji, Ujedinjenoj Arapskoj Republici i Sovjetskom Savezu. U nekim oblastima i zemljama u razvoju, kao u Centralnoj Americi i u Sudanu, standardizacija je jedna od funkcija instituta za industrijska istraživanja.

Manji broj NOS, kao npr. Britanski institut za standarde, ima laboratorijume čiji je glavni zadatak provera saglasnosti sa standardima. Oko dvadese pet NOS imaju znak kvaliteta i pravo da odobravaju njegovu upotrebu, vrše inspekcije i izdaju cert f.kate, ali retko koja od ovih organizacija je koristila to pravo u većem obimu. U nekim zemljama u razvoju, kao npr. Ujedinjena Arapska Republika, NOS je zadužena i da unapređuje kontrolu kvaliteta.

Način rada je u tehničkom pogledu skoro isti u svim zemljama. Predlog za početak rada u nekoj oblasti podnosi se uz obrazloženje upravi ili nadležnom telu na odobrenje. Obim radova se definiše vodeći računa o drugim radovima na standardizaciji koji su u toku. Zatim se načini program rada. Nacrti predloga standarda se pripremaju i razmatraju u tehničkim odborima, u kojima se po potrebi obrazuju pododbori ili radne grupe. U odborima sarađuju razni stručnjaci iz preduzeća, istraživačkih instituta, ministarstava, poslovnih udruženja i privrede. Ilustracije radi navodimo da austrijska NOS ima nekih 90 tehničkih odbora u kojima učestvuje oko 1600 lica, dok indijska i japanska NOS imaju skoro po 20000 lica u blizu 2000 tehničkih odbora i pododbora. :

Nastoji se da se postigne znatna saglasnost — a ne samo prosta većina — u prilog pojedinih predloga standarda koji su na Javnoj diskusiji, čak i u slučajevima kad se zna da će definitivni standard biti obavezan. U zemljama u kojima nacionalni standardi nisu obavezni, očigledno je da znatna većina neće primenjivati standarde koji su doneti pod pritiskom ili suviše rano. U takvim zemljama državna vlast obično zahteva da roba koja se kupuje za državne potrebe mora odgovarati nacionalnim standardima, da bi se na taj način proizvođači potakli da usvoje standard. Jedna studija iz 1965 g. u deset NOS u razvijenim zemljama i u zemljama u rzzvcju pokazala jJ» da obično protekne dve. do tri godine od početka rada na izradi nacrta do objavljivanja definitivnog standarda. Tačnija upoređenja između pojedinih zemalja nemoguća su, jer materija obuhvaćena jednim dokumetnom (standardom) u jednoj zemlji može biti razdeljena na dva ili više zasebnih dokumenata u nekoj drugoj zemlji.

U zemljama sa centralizovanim privrednim planiranjem, rad na standardizaciji povezan je kako sa državnim privrednim planom za narednu godinu tako i sa planom za neki duži rok. Program rada na standardizaciji, predložen od strane preduzeća, istraživačkih instituta i ministarstava, koordinira se sa privrednim planovima. Posle toga, postupak oko izrade nacrta, razašiljanja predloga na mišljenje i tako dalje, ne razlikuje se od postupka u ostalim zemljama.

·Premda je teško upoređivati rad pojedinih zemalja na standardizaciji na osnovu broja objavljenih dokumenata, može se reći da je obim radova veoma različit, zavisno od broja osoblja i finansijskih sredstava pojedinih NOS. Između NOS osnovanih do 1940. g., NOS Sovjetskog, Saveza objavila je preko 30000 dokumenata (od kojih su obično preko 10000 u važnosti), a Čehoslovačka, Mađarska i Poljska svaka preko 10000. Savezna Republika Nemačka je objavila preko 10000; Japan 7000; Francuska, Italija i Ujedinjena Kraljevina svaka po oko 6000; ostalih jedanaest zemalja (uključujući SAD) objavile su svaka između 1000 do 4000, a šest zemalja ispod 1000. (Činjenica je da je NOS SAD objavila manje od 4000 standarda, ali treba imati u vidu da postoji veliki broj standarda prihvaćenih de facto na nacionalnom nivou ali koji nisu još prošli kroz postupak registracije).

Između NOS osnovanih posle drugog svetskog rata, Bugarska, Rumunija i Jugoslavija su objavile svaka preko 5000 standarda, Indija preko 4000, Španija 3000, Meksiko preko 1000. Izrael, Pakistan, Portugal, Turska i Ujedinjena Arapska Republika su jedine od ostalih NOS objavile svaka preko 500 standarda. Ovi podaci se odnose na standarde objavljene do kraja 1966., odnosno početkom 1967. U mnogim zemljama, godišnji kasniji porast je prekoračio i 5 % od navedenih količina.

U sledećim regionalnim pregledima data su dopunska obaveštenja o specifičnim aspektima standardizacije. Situacija u evropi i Severnoj Americi

___ _ Praktično, sve zemlje Evrope i Severne Amerike ubeđene su u važnost industrijske standardizacije. Najveća briga nadležnih je kako da udovolje sve većoj potražnji za standardima. Naročito se u zemljama Evropske ekonomske zajednice (EEC) i Evropske unije slobodne trgovine (EFTA) oseća sve veća potreba