JUS standardizacija

1968. godine, obrazovan je Komitet za orijen-

taciju međunarodne standardizacije za pitanja

široke potrošnje (ISCA). Saveti organizacija ISO

i IEC priznali su Komitetu ISCA status saveto-

davnog tela uz korišćenje njihovog autoriteta

stavljajući mu na raspoloženje svoj administra-

tivni aparat i pravo raspodele poslova na razne

tehničke komitete ISO i IEC, kao i koordinaciju

poslova. Radi efikasnijeg delovanja, struktura

Komiteta ISCA svedena je na mali broj predstav-

nika Organizacije ISO i IEC i predstavnika orga-

nizacija potrošača, i to:

— Međunarodnog centra za unapređenje kvaliteta CIPQ

— Međunarodne federacije za ishranu FIA

— Međunarodnog centra za etiketiranje CIE

— Međunarodne organizacije unija potrošača ICOU.

Programom rada ovoga tela obuhvaćeno je:

— Istraživanje problema potrošača u oblasti međunarodne standardizacije — organizacije

potrošača sastavljaju spisak proizvoda i karak-

teristika. proizvoda za rešenje, uz naznačene

prioritete.

— Ispitivanje i eventualno pokretanje akcija u okviru ISO i TEC u cilju rešavanja problema — Postavljene probleme od strane organizacija potrošača ISCA raspoređuje na izvršenje postoJećim radnim telima ISO i IEC, ili daje predlog savetima ISO, ili IEC, za obrazovanje novog radnog tela koje može da realizuje postavljeni zadatak.

— Praćenje ostvarivanja rezultata preduzetih radova. U ovoj novoj organizaciji poslova u oblasti široke

potrošnje Tehnički komitet ISO/TC 73 fungira

kao radno telo Međunarodne organizacije za

STANDARDIZACIJA aa aa O a U e e LU O Am. BD ati 7 1 0 OL ____C MORO PVOMO HOE

standardizacjiu ISO tj. kao njegov »istureni

forum« specijalizovan za pitanja široke potrošnje,

za sve nacionalne organizacije za standardizaciju

članice ISO i IEC i za sve zainteresovane među-

narodne organizacije. Njegov {glavni zadatak i

dalje ostaje istraživanja u oblasti široke potrošnje

sa krajnjim ciljem izrade međunarodnih standarda.

Tehnički komitet ISO/TC 73 održava kontakte

sa sledećim međunarodnim organizacijama:

— Međunarodna zajednica za kooperaciju,

— Međunarodni centar za etiketiranje,

— Međunarodni centar za unapređenje kvaliteta i obaveštavanja potrošača,

— Međunarodna trgovačka komora,

— Komitet Evropske zajednice za ugovore između potrošača,

— Komisija Evropske ekonomske zajednice,

— Međunarodna elektrotehnička komisija,

— Međunarodna komisija za propise o usvajanju elektrotehničkih proizvoda,

— Međunarodna federacija za ishranu,

— BHvropska komisija za kontrolu kvaliteta,

— Međunarodna organizacija unija potrošača kao i

— Komitet za sertifikate ISO.

Ocenjujući značaj i rad Tehničkog komiteta

ISO/TC 73 naša zemlja se preko Jugoslovenskog

zavoda za standardizaciju uključila u rad Ovog

tela, kao član »posmatrač«, još prilikom njegovog

osnivanja i u nekoliko mahova do sada je imala

konkretnih kontakata.

Jugoslovenski zavod za standardizaciju prateći

rad na međunarodnoj standardizaciji izradio je

veći broj jugoslovenskih standarda, iz raznih

oblasti, za zadovoljenje potreba široke potrošnje.

PF. Stanojević Jugoslovenski zavod za standardizaciju

RAZVRSTAVANJE I KLASIFIKACIJA PAMUKA ZA TEKSTILNU INDUSTRIJU

(Prikaz povodom uvođenja standarda za pamuk)

RAZVRSTAVANJE PAMUKA U STEPENE PO BOJI, KOLIČINI STRANIH PRIMESA I PRIPREMI (PREPARACIJI)

(Nastavak 2)

U publikaciji THE CLASSIFICATION OF COTTON, u izdanju Ministarstva poljoprivrede SAD opisan je postupak klz:sifikacije pamuka američke proizvodnje.

Kriterijumi za razvrstavanje pamuka

Na razvrstavanje pamuka u stepene utiču pri klasifikaciji tri faktora:

— boja pamuka,

— sadržaj lišća i drugih stranih primesa i

— priprema (preparacija).

Boja

Većina pamuka biljke gosipium hirsutum, npr. aplend, laiku izgleda beo a klaser pri tačnijem promatranju vidi niz razlika u boji belog pamuka. Kad se aplend-pamuk u početku berbe otvara

normalno je beo. Duže izlaganje u poljv, dejstvu nevremena i mikroorganizama, utiče da bela boja izgubi sjaj, postane tamnija do plavkasto siva. Pamuk čije je rašćenje zaustavljeno dejstvom suše, mraza ili nekog drugog uticaja, može da dobije žutu boju različite dubine tona. Pod uticajem insekata, plesni, gljivica ili čestica zemlje, pamuk može izgubiti belu boju i postaje mrljav. Promenu bele boje mogu isto tako prouzrokovati ulje ili masnoća za podmazivanje uređaja na maŠšini za mehaničku berbu kao i delići zelenog lišća i stabljike.

Bez obzira na uzrok, svako odstupanje od sjajne bele boje normalno otvorenog pamuka pokazuje smanjenje kvaliteta pamuka. Boja pamuka opiSuje se sa tri atributa:

— Vistom (imenom) spektralne boje, npr. Žuta, crvena, plava,