JUS standardizacija

IJ —-— —-Im<—._-iK—— CJ AAA RLILWLJTJEU«IONNGWPRW1Kf.

Tipovi standarda

ispitivanja

i Dela Mi za rudarstvo 23 23 K- __ ja ii o | Ugaljikoks 62 5 s 17 5Gbigiaisne we bal

3 Crna i obojena metalurgija 78 Ž — — 76 — železne rude 32 1 sas, =_ 31 — manganove rude ~ejh 28 1 = — 27 _— troska ETrigi 18 — ip dar 3) - 18 Ze 4 Nemetali i vatrostalni materijal 111 29 25 31 24 2 IH (Bea Rudnička oprema 45 3 27 5 1 — 10 JO Ž| Rudđdarski alat i pribor 58 80 — 70 1 | 9 Medj Sa jea" prosio d |; zayaksa) — | 39 | e : 8 Eksploziv, štapin i detonatori 35 — 4 7 17 7 9 Zaštita u rudarstvu 4 1 — ee, 3 _Ukupno: | 479 | 63 165 46 175 30

U tabeli su standardi grupisani po pojedinim oblastima od rednog broja 1 do 9.

— Pod rednim brojem 1 prikazani su osnovni standardi za rudarstvo i geologiju. Izrađeno je 10 standarda iz oblasti geoloških oznaka ı simbola i 13 standarda iz oblasti i meračkih oznaka i simbola. Ovi standardi omogućavaju da se na Jedinstven način na geološkim i rudarskim kartama i planovima prikazuju oznake za geološke tvorevine i rudarske objekte.

— Pod rednim brojem 2 prikazan je broj standarda iz oblasti uglja i koksa. Izrađeno je 5 opštih standarda koji se odnose i to: 3 na terminologiju u oblasti uglja i koksa i dva koja se odnose na šematsko prikazivanje tehnološkog postupka pripreme uglja i prikazivanje rezultata separisanja uglja. Izrađen je jedan standard koji delimično propisuje uslove kvaliteta uglja. Za ispitivanje uglja i koksa izrađeno je 56 standarda. U ovih 56 standarda uključeno je i 12 standarda za ispitivanje pepela čvrstih mineralnih goriva.

Preko 90% standarda iz oblasti uglja i koksa su na međunarodnom nivou, jer su doneseni na osnovu međunarodnih preporuka ISO koje su rezultat rada tehničkog komiteta za čvrsta mineralna goriva ISO/TC 27.

Doneseni broj standarda u ovoj oblasti predstavlja solidan fond koji omogućava da se mogu utvrditi svi važniji parametri kvaliteta uglja ı koksa.

Dalji rad na donošenju novih i reviziji postojećih standarda u oblasti uglja i koksa, takođe, će »e oslanjati na saradnju sa tehničkim komitetom ISO/ MCG: 27.

— Pod rednim brojem 3 prikazani su standardi koji se odnose na železne i manganove rude a,

takođe je prikazano ı 18 standarda iz oblasti ispitivanja troske.

Iz oblasti železnih ruda donesena su 32 standarda uglavnom za ispitivanje ruda.

Stalan porast proizvodnje gvožđa ı čelika zahteva i neprekidno povećanje proizvodnje železnih ruda. Da bi se podmirile potrebe metalurških kombinata, moraju se istraživati i otvarati nova ležišta železnih ruda, i to kako ona sa višim sadržajem korisnog minerala, tako i siromašnija ležišta. Da bi rad na dobijanju gvožđa bio što racionalniji ekonomičniji, potrebno Je da kvalitet rude za metaluršku preradu bude što povoljniji, kako u pogledu sadržaja korisnog metala, tako i u pogledu sadržaja štetnih komponenata. Znači, potrebno je železne rude pripremiti pre metalurške prerade da bi se dobio željeni kvalitet rude, a time postigao i optimalan rad topioničarskih postrojenja. U tom smislu izrađeni standardi omogućuju da se utvrdi kvalitet ruda koncentrata peleta i aglomerata. Na standardizaciji u oblasti železnih ruda radi tehnički komitet za železne rude. Međunarodne organizacije za standardizaciju ISO/TC 102. Naša zemlja preko svojih predstavnika učestvuje u radu ovog komiteta na donošenju dokumenata, od kojih su neki dostigli visok stepen saglasnosti članica komiteta pa uskoro tieba očekivati i Međunarodne standarde. Na osnovu ISO standarda izradiće se novi JUS standardi koji nedostaju i postojeći standardi usaglasiti odnosno revidovati. Standardi iz oblasti manganovih ruda izrađeni su na bazi Međunarodnih preporuka ISO koje su rezultat rada tehničkog komiteta za manganove rude ISO/TC 65. — Pod rednim brojem 4 prikazani su doneseni standardi iz oblasti nemetala i vatrostalnog: materijala. Naša zemlja po proizvodnji vatrostalnih