JUS standardizacija

normiranje i razrada standarda

u SSSR

Prevod sa ruskog, članka M. E. Lomazova i L. G. Sokolova, objavlienog: u časopisu Standarty i kačestvo, br. 9/1972.

Usavršavanje organizacije rada na standardizaciji kako u pojedinim granama privrede, tako ı u međunarodnim razmerama, kao što je poznato, uslovljeno je neophodnošću povećanja uloge standarda za poboljšanje kvaliteta proizvedene robe. Međutim, sistem planiranja rada na standardizaciji ima niz nedostataka, od kojih je pored ostalih i narušavanje rokova i njihovo ispunjavanje u fazi razrade standarda. Ovo stanje se objašnjava odsustvom normativne baze za izvođenje tih radova.

U nekim dokumentima rok razrade standarda bio je određen na 18 meseci. Ovaj rok nije naučno utvrđen i, kao po pravilu, ne odgovara praksi. Tako, identično po komplikovanosti i sadržaju, standardi kod raznih ustanova, pa čak unutar ministarstva i ustanove, razrađuju se za različito vreme. Na primer u jednoj istoj organizaciji za GOST 17099—71 »Elektronska lampa male snage tipa 2C2S i njena priprema za široku primenu« trebalo je 25 meseci, a za GOST 17224—71 »Elektronska lampa male snage tipa 685 P i njena priprema za široku primenu«, trebalo je 14 meseci; GOST 5981—71 »Metalni lim za konzerve« Ministarstvo prehrambene industrije obradilo je za 64 meseci, a GOST 1660—71! »Limenke za prehrambene proizvodeć — Narodno snabdevanje SSSR-a, za 30 meseci.

Neka Ministarstva i ustanove izradili su i uvode u svoje grane normative vremena i cene za obradu standarda. Sve ovo svedoči o neophodnosti stvaranja zajedničkih normi za razradu državnih standarda, koje bi objedinile određene vrste radova u datoj oblasti.

Analizirajući postojeće metode normiranja sledi zaključak, da su najmanje istraživane metode normiranja umnog rada, posebno kreativnog rada. Normiranje se izvodi na osnovu izučavanja utrošenog rada i vremena za pojedine elemente tog rada za duže vremenske periode i analiza organizacije radnog procesa.

Izbor pravca diferenciranog prilaza u razradi različitih standarda treba ostvariti u saglasnosti sa GOST 1.0—68 i uzimajući u obzir različite faktore koji u ovoj ili onoj meri imaju uticaja na složenost, pa prema tome i na produženje OVOg rada. U takve faktore se ubrajaju: konstruktivna složenost proizvoda, broj pokazatelja koji se standardizuju, stepen novina i progresivnost razrade, broj učesnika, prisutnost eksperimentalnih i kon-

struktorskih radova, razrada novog standarda ili revizija, obim standarda, broj zainteresovanih organizacija, broj organizacija koje uvode standard, složenost štampanja, tiraž.

Razmotrićemo uticaj osnovnih faktora na dužinu i poteškoće razrade standarda, pošto njihov broj omogućuje da se naučno obrazlože normativi za izvršenje ovih radova.

Postupak razrade državnog standarda, kao što je određeno GOST 1.0 — 68, sastoji se iz šest faza. U prvoj fazi — organizacija razrade standarda i sastavljanje tehničkog zadatka — određuje se sadržaj i struktura budućeg standarda.

Tehnički zadatak se sastavlja na osnovu izučavanja domaćih i inostranih materijala za predmet koji se standardizuje, prethodno ispitivan u preduzećima, puštanjem određene vrste proizvoda. Poteškoća ovog rada u osnovi zavisi od oblika standarda i predmeta standardizacije. Na primer, prikupljanje, analiza i sistematizacija materijala za istorodnu proizvodnju pri obradi opšte tehničkih uslova za standarde biće znatno komplikovanije od tehničkih uslova standarda za konkretnu vrstu proizvoda.

Ne mali značaj u tehničkom zadatku ima količina i sadržaj pokazatelja za standardizaciju, kao i njihovo obrazloženje.

Teškoća sastavljanja spiska zainteresovanih ministarstava, organizacija i preduzeća direktno je proporcionalna broju zainteresovanih organizacija. Druga faza — izrada projekta standarda i dostavljanje na mišljenje — najkomplikovanija je i najteža etapa rada.

Sadržaj i sastav projekta standarda određuje se samo vrstom standarda. Pri izradi normativa celishodno je izdvojiti sledeće vrste standarda: opšte-tehnički; opštetehnički uslovi za grupu istorodnih proizvoda i tehnički uslovi za konkretnu vrstu proizvoda; opšte-tehnički zahtevi i tehnički zahtevi; postupci ispitivanja i kontrole; tipovi, osnovni parametri i razmere; konstrukcije i razmere kvalitet i asortiman, po pravilu i norme; terminologiju; vrste tehnoloških procesa.

Poteškoća razrade različitih vrsta standarda u osnovi se određuje u fazi izrade projekta. Ukupno trajanje cele faze može se odrediti pomoću raspoloživih statističkih podataka. Međutim, za normiranje je ovo nedovoljno. U datom slučaju celishodno je da se razmotri svaka vrsta standarda