JUS standardizacija

Na pr. u Francuskoj je 12. 11. 1938. godine donet dekret o nacionalnom znaku kvaliteta NF, u Nemačkoj je još 1920. godine registrovan znak DIN, u Švedskoj je 19. 7. 1937. godine registrovan znak SIS, u Engleskoj je 1928. godine registrovan znak BS. U većini ostalih zemalja u svetu uvođenje znaka kvaliteta pada u godine za vreme i neposredno posle drugog svetskog rata. Tako na pr. u Danskoj znak DS registrovan je 1952. godine, 1951. godine u Irskoj znak CE, 1951. godine u Finskoj znak SFS, 1952. godine u Indiji znak ISI, 1944. godine u Japanu znak JIS, 1945. godine u Meksiku znak DGN, 1952. god. u Holandiji znak NEN i dr. Danas je u svim zemljama znak kvaliteta stekao svoju afirmaciju i poverenje potrošača i proizvođača. Tako na pr. u Japanu je do kraja 1971. godine broj preduzeća kojima je odobreno korišćenje znaka kvaliteta dostiglo blizu 11.000. Na sledećoj slici prikazani su znaci kvaliteta

nekoliko zemalja.

“> CEO

niz SI ra z .

5

~ S ALANO SV"

G

Međunarodna organizacija za standardizaciju ISO poklanja veliku pažnju pitanjima vezanim za uvođenje znaka kvaliteta, pa je na predlog Francuske 1950, godine formirala poseban tehnički odbor ISO/TC 73=»Znaci usaglašenosti sa stan-

dardimać, u čijem radu učestvuje 46 zemalja. Od 1961. godine do danas ovaj odbor je izdao sledeće ISO preporuke: RI89 — 3»Principi korišćenja standardnih znakova«, od marta 1961. godine, R436 — »Etiketiranje proizvoda«, od aprila 1965. godine i R526 — »Značaj za potrošače znaka usaglašenosti sa standardima od novembra 1966. godine.

Prema ovim ISO-preporukama koje sadrže danas priznate međunarodne principe za uvođenje znaka kvaliteta, znak kvaliteta pokazuje da je proizvod u skladu sa standardom i ukazuje potrošaču na sigurnu objektivnu potvrdu, pod kontrolom organizacije za standardizaciju, da proizvod ima osobine propisane u odgovarajućem standardu. Potrošač sa dovoljnim stručnim znanjem će na osnovu oznake standarda na proizvodu naći u odnosnom standardu sve potrebne podatke o proizvodu, pa će na taj način moći doneti sopstveni sud da li mu proizvod odgovara.

Potrošaču bez stručnog znanja znak kvaliteta omogućuje da ne mora postupati kao stručno lice, već će zahvaljujući znaku kvaliteta biti suguran da za proizvod postoje definisane sve potrebne bitne osobine koje on opravdano zahteva od proizvoda i da ih proizvod zaista i poseduje. Zbog toga se preporučuje uvođenje znaka kvaliteta samo u onim slučajevima kada za dati proizvod postoji odnosni standard ili standardi koji propisuju sve bitne osobine koje čine proizvod pogodnim za upotrebu, kao i metode za njihovo proveravanje. Samo u izuzetnim slučajevima može se upotrebiti znak kvaliteta koji se ograničava na jednu ili na manji broj osobina, kao na pr. na zamenljivost delova, bezbednost uređaja, mogućnost pranja tekstilnog proizvoda i dr. U tom slučaju je, pored znaka kvaliteta, obavezno na etiketi ili pločici ili sl. istaći na proizvodu podatke iz kojih će se Jasno videti koje se osobine garantuju znakom kvaliteta.

Za postizanje gornjih ciljeva znaka kvaliteta neophodno je prema preporuci ISO — R189:;:

— da svaki državni organ za stanđardizaciju ima svoj znak kvaliteta, kojim će raspolagati i davati dozvolu za njegovu upotrebu, bilo direktno, bilo preko organa koje on ovlasti;

— da znak kvaliteta bude zakonom zaštićen;

— da se znak kvaliteta može koristiti jedino da pokaže da je proizvod u skladu sa standardima koje je izdao državni organ za standardizaciju;

— da se uslovi za primenu znaka kvaliteta, kao i sami standardi, moraju objavljivati i mogu lako nabaviti;

— da proizvođač može koristiti znak kvaliteta samo u slučaju kada mu odobri državni organ za standardizaciju, direktno ili preko organa koje oni ovlasti;

— da se propisima državnog organa za standardizaciju mora zahtevati od proizvođača koji Je dobio pravo za korišćenje znaka kvaliteta