JUS standardizacija

72

šenju zakona ili prema programu harmonizacije. Ovo je takođe predviđeno u ISO smernicama za utvrđivanje rokova, ako se postavljaju prema zahtevu međudržavnih organa. Ne može se, naravno, postići saglasnost da se naređuje, već, kao što mnogi od nas znaju, utvrđivanje realnih rokova je u praksi osetljiva stvar.

— Vinsent Travaljini (Vincent D. Travaglini), jedan od direktora u Birou međunarodne trgovine, Odsek za trgovinu SAD

Može se očekivati da će u buduće rasti broj nacionalnih i regionalnih standarda i to obavezni i sa neobaveznom primenom. Kada su ovi standardi prihvaćeni i međunarodno, ometanje trgovine treba da je minimalno.

U Sjedinjenim Američkim Državama mogućnost primene »Pozivanja na standarde« u suštini zavisi od zakona, politike i prakse organa koji ima ovlašćenje za donošenje standarda. Sistem donošenja propisa koji je izgrađen u SAD nije mnogo pogodan.

Mada je »pozivanje na standarde« kao metod dobro poznato u SAD, njegovu širu primenu sprečavaju znatne ustavne, statutarne i druge zakonske i praktične smetnje. Mada jednostavna rešenja ne postoje, svaki organ koji donosi ili usvaja standard ima mogućnost da razmotri upotrebu međunarodnog standarda, kompletnog ili Jednog njegovog dela, ali bi na ovaj način prošlo mnogo vremena dok se ne otklone neželjene smetnje u razmeni.

Postoji i nastojanje da se utvrđeni administrativni postupci, kao i postojeći standardi, ne menjaju. Kađa su u pitanju zaštita društvenih interesa i zainteresovanih delova društva od samovoljnih postupaka državnih organa ili zaštita zdravlja i bezbednost, onda ne može biti kompromisa.

Sa druge strane, ako se ne sarađuje pri stvaranju međunarodnih standarda, ili ako se kruto prilazi pitanju primene odgovarajućih međunarodnih standarda podrazumevajući i doslovnu primenu, može doći do negativnih posledica kada su u pitanju i potrošači i poslovni ljudi. Vrednost razmene o kojoj se ovde radi je tako velika da se ne sme propustiti ni jedan od pokušaja da se nađe način primene međunarodnih standarda.

— K. Trio Koskinen (K. Yrio — Koskinen), direktor sektora za razmenu i fehnologiju

u Ekonomskoj komisiji UN za Evropu, ECE

Zadovoljan sam što mogu izjaviti da je organizacija ISO bila prva koja je odgovorila na naš zahtev koji se odnosio na rokove. Marta 1973. god. sekretarijat ISO uručio je organizaciji ECE dokumenat koji se odnosio na prioritet rada i na rokove standardizacije proizvoda u organizaciji ISO, i to onih proizvoda koji se nalaze na spisku za prioritet koji je usvojen na drugom sastanku ECE.

Može se verovati da će utvrđivanje prioriteta i rokova ubrzati međunarodnu standardizaciju i doprineti boljoj podeli rađa između međudržavnih organizacija i ISO.

Zaista, ako je ponekad stvarno dolazilo do dupliranja rada između JSO i međudržavnih organizacija, to je obično bilo zbog toga, što vlade zemalja koje su imale potrebu da što pre dođe do međunarodnih sporazuma po pitanju

izvesnih propisa, nisu bile u mogućnosti da buđu jedinstvene, što je potrebno da se završi rad na donošenju ISO tehničke specifikacije ili standarda.

Što se tiče podele rada između ISO i ECE, ja u načelu mogu reći da u većini slučajeva ECE radije ide na pomaganje međunarodne standardizacije nego na pripremanje svojih sopstvenih standarda.

— M. Salama (M. Salama), generalni sekretar Arapske organizacije za standardizaciju i metrologiju pri Arapskom savezu

Koncentrišući napore na unificiranju standarda, mogu reći da je ASMO usvojio do marta ove godine 177 unificiranih arapskih standarda, od kojih 65% uglavnom predstavljaju prevode na arapski jezik ISO, TEC, OIML i Codex. Aliman-

tarius standarda. Ostalih 35% se odnosi na proizvode i

radove koji su od posebnog interesa za region (arapski)

i nemaju prioritetne niti neke druge potrebe da se ide na

međunarodni nivo.

Već su učinjeni i izvesni pozitivni koraci u većem broju

arapskih zemalja da se standardi sprovedu u život. Tu

spada sledeće:

1. Pozivanje na arapske standarde u licitacijama koje sprovode vlade arapskih država, pri bilateralnim trgovinskim ugovorima i pri donošenju bezbednosnih propisa.

2. Davanje prednosti onoj uvoznoj robi koja je u skladu sa arapskim standardima.

3. Podsticanje rafinerija nafte i laboratorija da se uključe u korelacioni sistem arapskih laboratorija za ispitivanje nafte koji je stvorila ASMO i koji je počeo sa radom jula 1973. god.

4. Donošenje različitih protekcionih mera za one industrije koje u svojoj proizvodnji usvoje arapske standarde.

— R.PF.J. Tajkman (Teichmann) generalni direktor Južnoafričkog biroa za standarde

Osim pravnog aspekta postoje i tehnički zahtevi koje moraju ispuniti međunarodni stanđardi da. bi se koristili kao standardi na koje se može pozvati.

Standardi moraju biti specifični, eksplicitni, detaljni i precizni da bi se na njih moglo pozvati u pravnim dokumentima. Metode za ispitivanje koje se propisuju u tehničkim propisima moraju zadovoljiti kriterijume zakonskih sudova. Sadašnji standardi su suviše »otvoreni« za upotrebu pri pozivanju na stanđarde i treba nastojati da se donose međunarodni standardi koji bi se koristili pri pozivanju na standarde, a koji bi zadovoljili ove tehničke i druge zahteve. Postoje i drugi aspekti i, ne ulazeći u detalje, dodao bih da se mora ozbiljno razmatrati pitanje ubrzavanja celokupnog programa na pripremi međunarodnih standarda.

— Prof. Dr V.V. Bojcov (Boitsov), predsednik Državnog komiteta za standarde SSSR

Brzi razvoj aktivnosti na stanđardizaciji u našoj zemlji potpomognut je učešćem SSSR u ISO.