JUS standardizacija

170

u zemlji, a sa druge strane sa ISO centrom. Na taj način bi se za svako pitanje iz oblasti standardizacije mogli brzo dobiti svi potrebni podaci.

4.3 Saradnja sa međunarodnim organizacijama

Zavod predstavlja i zastupa našu zemlju u međunarodnim organizacijama ISO i IEC. Cilj ovih organizacija je koordiniranje i potpomaganje standardizacije u celom svetu, a osnovni vid rada je izdavanje međunarodnih standarda koje ceo svet prihvata.

Prihvatanjem međunarodnih standarda, zemlje se obavezuju da će svoje nacionalne standarde uskladiti sa međunarodnim. Na taj se način izbegavaju tehničke prepreke za međunarodnu razmenu, koje bi postojale kada bi se standardi pojedinih zemalja razlikovali.

Analizirajući dosadašnji rad Zavoda na saradnji sa organizacijama ISO i IEC, odnosno analizirajući učešće naše zemlje u donošenju međunarodnih standarda, dolazi se do zaključka da se pred Zavod neodložno postavlja krupan zadatak koji traži uporan i strpljiv rad. Naime, u našoj zemlji je, manje ili više, prihvaćen stav da jugoslovenski standardi treba da odgovaraju u što većoj meri međunarodnim standardima, ali još nije prihvaćeno, ni u načelu, da treba težiti, kad god je to moguće, da rad na donošenju međunarodnih standarda bude istovremeno i rad na donošenju jugoslovenskog standarda. Odbor STACO organizacije ISO o ovome kaže: »Videli smo da se valjana standardizacija može izvršiti samo ako postoji opšta saglasnost stručnjaka koji zastupaju i potrošače i proizvođače, imajući u vidu i komercijalni i opšti interes. To je veoma složen rad, koji zahteva mnogo vremena i učešće uskih specijalista, sa ciljem da se okupe predstavnici svih različitih interesa, koji će pažljivim i strpljivim dogovaranjem tražiti zajedničko rešenje koje je i tehnički ispravno. Raditi ovaj posao dva puta, i na nacionalnom i na međunarodnom nivou, predstavlja rasipanje snaga.«

U našoj praksi se ovom problemu prilazilo tako što se pri donošenju jugoslovenskih standarda uglavnom vodilo računa o međunarodnim staridardima koji su već doneti, ali se samom donošenju međunarodnih standarda nije poklanjala ozbiljnija pažnja. Taj pristup je, možda, bio opravdan kada je trebalo što pre doneti što više jugoslovenskih standarda, pa je i samo prevođenje i objavljivanje međunarodnih standarda kao jugoslovenskih bilo korisno. Međutim, veoma bi bilo opasno taj način rada uzeti kao osnovni oblik. To bi značilo da se mirimo sa činjenicom da smo uvek na začelju događaja i da moramo da prihvatamo rešenja koja drugima najviše odgovaraju. Uloga Zavoda, u tom slučaju, sastojala bi se samo u korektnom prevođenju međunarodnih standarda. Sigurno je

da se privreda sa ovim ne bi dugo mirila, jer bi to značilo da se svesno prihvata inferioran položaj i za ubuduće.

Na Zavodu leži velika odgovornost da se ovaj problem pravilno sagleda i da nastoji da se sistematski radi na njegovom prevazilaženju. Treba izvršiti analizu predmeta rada pojedinih odbora i pododbora ISO i TEC i utvrditi u kojoj se meri taj rad poklapa sa predmetom rada pojedinih privrednih i drugih organizacija u našoj zemlji. Pri tome Zavod ne sme potpuno preuzeti na sebe ulogu sudije koji će ocenjivati šta je od interesa za našu zemlju a šta nije. Zavod mora nastojati da stvori mogućnosti da se sa radom odbora ISO i IEC upoznaju predstavnici privrede i društva u celini u našoj zemlji. Stav Zavoda mora da odražava stvarni stav naše zemlje, a Zavod mora nastojati da stvori sistem koji će mu omogućiti da sazna taj stav.

Posebno treba imati u vidu teškoće pojedinih stručnjaka iz radnih i drugih organizacija oko učešća na međunarodnim sastancima. Neke organizacije smatraju da su preveliki troškovi ako njihov stručnjak ide na te sastanke, dok se sa druge strane odobrava čitav niz putovanja da bi se obavili poslovi oko kupovina licenci, za koje nema garancije da predstavljaju najsavremenije rešenje. Uloga Zavoda, između ostalog, je da objasni da na međunarodnim sastancima učestvuju, kako kaže STACO: »iskusni ljudi, eksperti u svojoj oblasti i dovoljno kompetentni da mogu odlučivati«; da je na sastancima »prisutno najbolje tehničko znanje koje u svetu postoji. Prema tome, sposoban stručnjak će, ako učestvuje u radu međunarodnih organizacija, imati neprocenjive koristi i za sebe i za svoju organizaciju, pogotovu što ISO i IEC svesno stvaraju atmosferu poverenja i otvorene razmene mišljenja.

Naravno da će i učešće na sastancima dati veći rezultat ako naši stručnjaci dođu pripremljeni. Najveća se priprema sastoji u sistematskom proučavanju dokumenata koje organizacije ISO i TEC izdaju između sastanaka a zatim njihova provera u laboratoriji ili proizvodnji. Prvi je i najvažniji zadatak radnih organizacija, ne samo da dozvole da njeni stručnjaci proučavaju te dokumente u radnom vremenu, nego da im to sistematski određuju kao sastavni deo redovnog posla. Ovo je uslov da se stvore stalna efikasna tela — odbori, sastavljeni od predstavnika stručnjaka iz svih zainteresovanih organizacija u zemlji, koji će definisati stav naše zemlje.

Zavod se mora zalagati za ovakav način rada i imati svoje stručnjake koji će služiti kao spona za koordiniranje između ISO i IEC i naših organizacija. Kada se radi o pitanjima od opšteg društvenog značaja za koje nije posebno zainteresovana nijedna radna organizacija, Zavod se mora založiti da se