JUS standardizacija
nađe način finansiranja rada naših stručnjaka na rešavanju tih pitanja, pa i za učešće na međunarodnim sastancima.
Na kraju treba istaći i jedno sasvim tehničko ali važno pitanje.
Naša zemlja je dužna da s vremena na vreme bude domaćin pojedinih ISO i IEC zasedanja, na kojima može biti od 30 do preko 1000 učesnika. Treba imati u vidu da se »svakog radnog dana u godini održava u nekom delu sveta više od 4 zasedanja ISO«, pa i naša zemlja mora biti domaćin nekih zasedanja. Zavod se mora osposobiti za organizatora ovih zasedanja u našoj zemlji (rešiti pitanje sredstava, prostorija, opreme, ljudi, prorama itd.).
4.4 Zaštita potrošača
U svom dosadašnjem radu Zavod se bavio zaštitom potrošača izdavanjem standarda koji definišu karakteristike proizvoda. Pri izradi standarda mora se posebno voditi računa da se standardi što više prilagode boljoj zaštiti potrošača. Ovo donosi korist potrošačima zbog boljeg kvaliteta robe, kao i standardizaciji u celini, jer potrošači onda pokazuju interes za standarde. Time se stvara efikasan mehanizam povratne sprege u kojem primena standarda filtrira kvalitetno od nebitnog u donetom standardu i stvara siguran kriterijum o potrebi za standardima.
Zaštita potrošača putem standardizacije postiže se, prema odboru STACO na dva načina: objašnjavanjem karakteristika, načina primene, namene itd. i nastojanjem da proizvodi zaista imaju karakteristike koje su deklarisane. Dakle, Zavod u cilju bolje zaštite potrošača mora u svom programu da razmatra i pitanja označavanja proizvoda, saradnje sa inspekcijom, atestiranja i znakova kvaliteta i osnivanja organizacija potrošača.
4.41 Označavanje proizvoda
U nekim zemljama se označavanje proizvoda koristi kao najvažniji oblik zaštite potrošača. Tako su u skandinavskim i nekim drugim zemljama, stvoreni sistemi nazvani informaciono etiketiranje (informative labelling). U ovakvim sistemima liste podataka se standardizuju i sadrže podatke o najvažnijim karakteristikama, materijalu, načinu održavanja i primene itd. Proizvodi sa ovakvim standardizovanim listama podataka ispituju se u laboratorijama u okviru sistema a rezultati se objavljuju. Potrošač Je tako u mogućnosti da sazna šta kupuje i da uporedi kvalitet proizvoda jednog proizvođača sa kvalitetom proizvoda drugih proizvođača u okviru sistema. Ovo ne znači da je za zaštitu potrošača i u nas nužno stvaranje ovakvih sistema, ali je svakako nužno u programu Zavoda posvetiti mnogo veću pažnju označavanju proizvoda.
171
Zakon o jugoslovenskim standardima i normama kvaliteta proizvoda posvećuje označavanju dosta pažnje. Evo nekoliko citata:
Član 2: »Radi unapređenja prometa robe i zaštite kupaca, proizvodi... mogu se stavljati u promet samo ako su ... na propisan način deklarisani, označeni, odnosno obeleženi . . .«
Član 11: »Na proizvodu . . . na uočljiv i razumljiv način mora biti označeno da odstupa od Jugoslovenskog standarda sa obaveznom primenom u čemu je i koliko to odstupanje«. Član 57: »Zabranjeno je stavljati u promet proizvode sa netačnim ili drugim oznakama ili podacima (naziv, slika, crtež i sl.) koji kupca mogu dovesti u zabludu u pogledu porekla, količine, kvaliteta i drugih svojstava proizvoda i u pogledu proizvođača«.
U jugoslovenskim standardima za proizvode nalaze se po pravilu i odredbe o označavanju, ali je činjenica da ponekad u praksi oznake na proizvodima ne govore mnogo potrošačima, pa čak ga i vrlo često zbunjuju. Na primer, vrlo često se sreće oznaka: »nije po JUS-u«, koja znači u jednom slučaju da je kvalitet lošiji od standardom propisanog, u drugom slučaju znači da je kvalitet bolji od kvaliteta koji propisuje standard, a u trećem slučaju da za taj proizvod nije donet standard.
Zavod bi morao u svom programu posvetiti veću pažnju standardima koji će obrađivati pitanja unifikacije označavanja. Osim toga, mora se više angažovati na proučavanju sistema označavanja, koristiti sredstva Javnog informisanja za objašnjavanje širokom krugu potrošača kako ove oznake da koriste, a posebno sarađivati sa organima inspekcije da bi oni mogli da sprovode efikasniju kontrolu.
4.42 Saradnjia sa inspekcijom
Saradnja između Zavoda i organa inspekcije veoma je važna za zaštitu potrošača.
Po zakonu su organi inspekcije ovlašćeni da kontrolišu da li su proizvodi u skladu sa standardima. Njihova kontrola je uglavnom zasnovana na vizuelnom pregledu. Ova se činjenica pri izradi standarda mora imati u vidu, pa treba u standardu što jasnije propisivati šta i kako inspektori mogu kontrolisati vizuelnim pregledom. Svakako bi bilo korisno izdavati i posebne publikacije namenjene inspektorima, koje bi sadržavale uputstva za kontrolu. Kako postoji i mogućnost da inspektori daju sumnjive proizvode na ispitivanje u laboratorijama van svojih organizacija, potrebno je da Zavod donosi standarde kojima će se propisati postupak uzimanja uzoraka i broj uzoraka — uz saradnju sa inspekcijama ı laboratorijama.
Tešnja saradnja između Zavoda i inspekcije je naročito neophodna kada se radi o atestiranju i znakovima kvaliteta.