JUS standardizacija
- BE
Prema tome, Zavod se svakako mora zalagati za jačanje interne standardizacije ali u okviru nacio: nalne i međunarodne standardizacije.
Najveći konkretan doprinos Zavoda bi bio u direktnoj pomoći na obučavanju kadrova, kao i na uvođenju internih službi standardizacija u preduzećima, koja to nisu u stanju sama uraditi.
Interna standardizacija ima svoje specifičnosti i svoja pravila, tako da predstavlja u velikoj meri posebnu disciplinu u okviru savremene standardizacije. Ovde je vrlo važno definisati one aspekte standardizacije koji su važni za organizaciju i svakodnevni rad preduzeća i primenu standardizacije pri rukovođenju, konstruisanju, u proizvodnji, nabavci, prodaji i administraciji. Osim toga, interna standardizacija zahteva poznavanje i nekih važnih savreme-– nih metoda iz drugih oblasti kao što su analiza vrednosti i kontrola kvaliteta, a posebno onih metoda iz oblasti standardizacije koje su za internu standardizaciju od vitalnog značaja; metode za smanjivanje asortimana i cene koštanja putem standardizacije (posebno za materijale, posebno za sastavne delove, posebno za uređaje) itd.
4.6 Saradnja sa društvenim i drugim organizacijama
Ako se ima u vidu savremena koncepcija standardizacije čija je osnovna misao da standarde treba da stvaraju svi oni koji su zainteresovani, onda je jasno da uloga Zavoda ne može biti da se u ime drugih isključivo on bavi radom na standardizaciji, nego da sistematski stvara uslove u kojima će svi oni koji su zainteresovani doprinositi u radu standardizacije, u skladu sa svojim mogućnostima.
Pod sistematskim stvaranjem uslova prvenstveno se podrazumeva stvaranje stalnih tela i organizacionih oblika, jer je to uslov za efikasan rad. Prema tome, kao što je sigurno da će standardizacija biti utoliko efikasnija, ukoliko je više postojećih organizacija sistematski uključeno u njen rad, isto tako je sigurno da neće biti u potrebnoj meri efikasna, ako se stvaraju novi organizacioni oblici, a postojeće organizacije nisu uključene u njen rad. Naročito su za Zavod važne one organizacije koje okupljaju veliki broj stručnjaka, ili uopšte veliki broj članova. Tu spadaju npr. savezi inženjera i tehničara i slične organizacije. Interesi su ovde potpuno uzajamni: društvene organizacije od Zavoda mogu dobiti pomoć da ostvare svoju ulogu u društvu, a Zavod od društvenih organizacija očekuje da će dobiti jasne stavove delova društva kojeg društvene organizacije zastupaju. Isto se može reći i oc međusobnim interesima Zavoda i privrednih komora raznih udruženja i uopšte svih njima srodnih organizacija u zemlji: svaka ovakva organizacija može pomoći Zavodu da pri standardizaciji bude uzet u obzir i stav onog dela društva koji data organizacija zastupa, a sa druge strane, uvažavanje tih stavova doprinosi ostvarivanju ciljeva tih organizacija.
Nesporazumi mogu nastupiti, u principu, u onim slučajevima, kada Zavod ne koristi navedeni pristup, pa pokušava da, zaobilazeći, po.„tojeće organizacije, stvara neke nove »puteve« i organizacione oblike. Sa druge strane, nesporazum može isto tako nastati ako pojedine organizacije pokušaju pri standardizaciji da deluju u ime društva u celini, a ne samo u ime dela društva koji zastupaju.
U svakom slučaju, Zavod ne može opovrgnuti činjenicu da je to i njegov neuspeh ako ne postoji saradnja sa društvenim i drugim organizacijama koje su od životne važnosti za ostvarivanje principa opšte saglasnosti svih zainteresovanih (Princip 2 standardizacije). Kada se govori o saradnji, prvenstveno se misli na saradnju pri izradi standarda. Međutim, ima i drugih vidova saradnje, kao: saradnja na obučavanju kadrova putem seminara, kurseva, predavanja; organizovanje Javnih tribina po pitanjima vezanim za standardizaciju, propagandu standardizacije itd.
4.7 Obučavanje kadrova i propaganda standardizacije
lako je standardizacija opšte društvena aktivnost koja ima za cilj da doprinese dobru celoga društva i koja u svoj rad mora da uključi sve delove društva, ipak je činjenica da ima veliki broj ljudi u našoj zemlji, pa čak i onih obrazovanih, koji nisu čuli šta je standardizacija. Od onih koji su čuli, mali broj ima tačnu predstavu šta standardizacija znači. Ako bi se, pak, išlo na strogo definisanje sadržaja standardizacije, bilo bi različitih stavova po osnovnim pitanjima i među stručnjacima koji se bave standardizacijom. Očigledno je da pred Zavodom leži ozbiljan zadatak obučavanja i informisanja o standardizaciji i propagiranja standardizacije.
Programi obučavanja i propagiranja morali bi da budu različiti, zavisno od toga kome su namenjeni. Pre svega, potrebno jc imati program za stalno usavršavanje stručnog kadra samog Zavoda. Stečeno znanje moralo bi se stalno obnavljati u skladu sa razvojem standardizacije u svetu i u nas. Ovo se ističe naročito zbog toga što Zavod pri obnavljanju svog kadra može doći samo do stručnjaka koji poznaju svoju stručnu oblast, ali ne vladaju u dovoljnoj meri standardizacijom kao posebnom disciplinom.
Program obučavanja stručnog kadra iz privrede, morao bi imati dva osnovna tipa: program za stručnjake koji neposredno rade na standardizaciji u preduzećima i program za stručnjake koji ne rade neposredno na standardizaciji, ali moraju znati osnovne principe (tu su prvenstveno rukovodioci preduzeća i pojedinih službi).
Potrebno je stvoriti i programe za inspektore, lica iz trgovine, novinare i reportere koji rade na sredstvima Javnog informisanja itd.
Od velike je važnosti stvarati i programe namenjene najširim delovima društva, gde prvenstveno spadaju